24/10/2024
– Свака озбиљна земља која држи до себе и свога настанка обиљежава важне датуме из своје историје. Чине то и велика Америка и велика Русија и сви то раде са највећим пијететом, тако да би и наша Република Српска неупоредиво мања, али за српски народ итекако велика, требало са поносом да се сјећа и обиљежава овај датум – истакао је Калинић.
Подсјећајући да је свједок и учесник тих догађаја, као и предсједник Републике Српске Милорад Додик, Калинић је рекао да тада нису дошли под кишобран СДС-а, већ под заједнички кров са својим народом.
– То је био јасан одговор на прегласавање у парламенту БиХ и на једнострани акт сецесије од тадашње заједничке државе Југославије – навео је Калинић, бивши предсједник Народне скупштине.
Тиме је, како каже, на најгрубљи начин погажена воља српског народа у БиХ да остану макар и у крњој југословенској заједници, што су недуго затим исказали кроз плебисцит.
– Распадом Југославије који је почео 14. конгресом СК Југославије пале су у воду многе комунистичке и реформистичке заблуде, нарочито нас урбаних Срба о земљи самоуправљања и братства јединства, посебно о БиХ као „Југославији у малом“ – рекао је Калинић.
Он је указао да је трагичан ратни сукоб у БиХ, који је Србима наметнут, до краја разбио све илузије и показао у којој мјери је била исправна одлука Скупштине српског народа у БиХ да у миру прогласе Републику Српску и у изузетно тешким условима наставе да је политички и институционално на демократским принципима изграђују.
– Уз нашу војску, полицију и уз огромну подршку народа успјели смо, нажалост, уз хиљаде жртава да одбранимо наша огњишта и наше право на слободан и равноправан живот са друга два конститутивна народа – нагласио је Калинић.
Он је навео да је свенародним отпором спријечено да се понови трагична историја, јер су екстремисти из друга два народа заправо жељели нестанак Срба са ових простора.
– Многим рјешењима у Дејтону нисмо били задовољни, као што је предаја српских територија Федерацији БиХ, посебно око Сарајева, недовршено питање Брчког, коридор до Горажда, неизлазак на море… Ипак, захваљујући пристанку вођства Републике Српске и Србије дали смо свој потпис на Споразум о миру и успостављена је нова уставна структура БиХ – подсјетио је Калинић.
Он је навео да она више није могла бити „Југославија у малом“ него конфедерација у којој „босански троножац“ може да опстане само вољом и коегзистенцијом сва три конститутивна народа.
– Међутим, догађаји посљедњих 30 и више година јасно су показали да муслиманска политичка елита, уз континуирано подстрекивање западних моћника, заправо не жели такву БиХ – оцијенио је Калинић.
Он је истакао да је постало очигледно да им је за потпис на Дејтонски споразум обећано нешто сасвим друго – унитарна, тобоже, грађанска БиХ и то по вољи само једног, доминантног народа.
– Добро је ових дана српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић цитирајући Изетбеговићеву „Исламску декларацију“ о томе како „нема мира и коегзистенције између муслиманске вјере“ и немуслимана /хришћана/ додатно разоткрила овај паклени план – рекао је Калинић.
Према његовим ријечима, у не малом броју случајева дневне политичке праксе на нивоу заједничких тијела БиХ као да се отјелотворује ова теза.
– Када све то, а и више од тога знамо, једина лекција коју треба да извучемо за ових 30 и више година нашег постојања јесте да никада нећемо прихватити унитаризацију, односно централизацију, никада одузимање наше имовине, никада сурове економске и друге санкције, никада намјештени политички процес легитимно изабраном предсједнику Републике Српске – рекао је Калинић.
Он је упозорио да би то значило тихо нестајање и окретање леђа хиљадама жртава палих за Републику Српску.
– То нам наши потомци никада не би опростили – да будемо апатриди у сопственој земљи.. Аут Дејтон, аут нихиилл…Или Српска или ништа – поручио је Калинић.
Он каже да се љуто варају они који мисле да ми свој пут у будућност не знамо.
– И у тим будућим преломним одлукама нашу снагу требало би да црпимо из јединства свих политичких партија, како је то било тог далеког октобра 1991. године, јер нам тада нити једна вањска или унутрашња сила нису могле ништа – поручио је Калинић.
Скупштина српског народа у БиХ основана је у Сарајеву 24. октобра 1991. године. На првој сједници расписан је плебисцит и усвојена Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији.
Референдум на којем су се Срби изјаснили о останку у Југославији одржан је 9. и 10. новембра 1991.
02/01/2025
02/01/2025
01/01/2025