Презиме рођењем насљеђујемо од предака.

Уз име које нам дају на рођењу и које представља наше лично име, презиме означава наше поријекло и коријене. С обзиром на то да суфикси на српским презименима јасно указују на поријекло и националну припадност људи који их поносно носе, требало би знати и шта ти врло специфични наставци представљају, односно нагласити да они ту, на њиховом крају, нису случајно.

Презимена у Србији су врло посебна у односу на највећи дио свијета. Наставци -ИЋ, односно -ОВИЋ су најраспростањенији међу Србима и врло јасно означавају мјесто рођења и националну пропадност наших људи. Након тога слиједе она која се завршавају на -СКИ или -ВСКИ, која углавном значе да особа ‘вуче’ поријекло из Македоније по линији предака.

И док је у тим ситуацијама врло јасно гдје су потекли коријени и зашто је презиме по томе специфично, када су она која се завршавају на -ИЋ у питању, њихово значење је врло интересантно.

Презиме је настало у другој половини 14. вијека. У словенским народима коришћено је много суфикса приликом настајања презимена. Најчешћи наставак -ИЋ значи “мало и младо”, а наставак -ОВИЋ упућује да је “потомак од…”.

Презимена на -ИЋ су, иначе, најчешћи облик презимена међу Србима, али и другим јужнословенским народима, као што су Хрвати, Босанци и Црногорци. Овај суфикс има дубоке коријене у словенској језичкој и културној традицији и играо је кључну улогу у обликовању породичне идентификације.

Експанзија презимена на -ИЋ у вријеме турске власти
Презимена на -ИЋ су се почела интензивно користити у средњем вијеку, посебно током периода османске власти на овим просторима. У то вријеме било је важно забиљежити породичну припадност ради пореза, војне обавезе или администрације.

Додавање суфикса -ИЋ помогло је у прављењу разлике између људи с истим именом, јер су тада лична имена била ограничена на неколико најчешћих (нпр. Јован, Марко, Петар).

Презимена на -ИЋ обично имају основу која потиче од:

Личних имена
Јован – Јовановић, Петар – Петровић, Стојан – Стојановић.

Занимања
Ковач – Ковачевић.

Карактеристика или надимака:
Ћелав – Ћеловић, Крст – Крстић.

И на крају, презимена на -ИЋ нису само ознака породичне припадности, већ и дио културног и националног идентитета.