Мало ко има толико гозби као Срби, од новембра почињу епизоде из седмице у седмицу и тако све до почетка фебруара – крсне славе, божићни празници, нове године. У свему треба пронаћи мјеру и равнотежу са тјелесним и духовним, остати радостан и сачувати организам.

С Божићем, након вишеседмичног поста почиње период који народ назива месојеђе.

Неизоставна на трпези је печеница, заоблица, веселица, божићар, божо.

Народ је годинама усавршавао њену припрему да би била што укуснија.

Посебно се узгаја, познаваоци кажу да је најбоље јагње од три мјесеца до годину дана. До доброг залогаја пресудна је и тежина.

– Од 30 до 35 килограма живе ваге, мада и до 40 килограма може бити јагње, важно је само да буде дебље – каже Мирослав Ивановић, власник ресторана у Драгочави код Фоче.

Од бројних божићних јела, нешто се припрема код куће, а нешто купује. Међу њима и пекарски производи.

– Највише се купују хљебови и славски колачи, а међу њима и пите са месом, зељем, кромпиром и сиром – прича Марија Марковић, запосленица у једној од пекара у Фочи.

Много труда до трпезе. Народ је и за правилно гошћење исковао мудрост „прво нахранити очи, па стомак“.

И љекари су јасни – правилно распоредити оброке, који су обично нередовни.

Да би се избјегле стомачне тегобе, алкохола умјерено, треба јести чешће, а мање.

– Потребно је конзумирати што више течности, воде или незаслађених чајева. Не треба изоставити ни физичку активност послије ручка, у виду лагане шетње – наводи Марија Пајкановић Петровић, интерниста-гастроентеролог у Универзитетској болници у Фочи.

Поруку да у свему треба бити умјерен народ је мудро смјестио и у ријечи положајниковог благослова „Колико варница, толико прасади и јагањаца. А највише здравља и весеља, амин, Боже дај“.