Породична кућа Марчета у Сводној. Кућа која је данас могла да буде пуна чељади. Кућа око које је требало да се шири имање исто као што се ширило тад породично стабло. Оно је урушено. Три рођена брата изгубила су живот. Дали су га за Републику Српску.

У борби за отаџбину Душанов живот се угасио 2. октобра 1991. године у Славонији, а Борин и Драгин истог дана, 11. јануара 1993. године на Сувој Међи код Новог Града.  Најстарији Душан имао је 41 годину, Боро 40, а Драго 35 година.

Према причи сестре Гордане Драго је био запослен у Њемачкој. Стицајем околности дошао је да их обиђе и да авионом из Београда, са радним колегама оде за Русију. Међутим, умјесто на посао отишао је у ров. Узео је пушку и придружио се борцима на ратишту.

Драго је остао заробљен. Његови посмртни остаци сахрањени су тек послије размјене тијела погинулих војника која је обављена посредством мировних снага. Два брата страдала су баш тај дан када је требала стићи смјена. Живот је за нас тада стао. Стоји и данас. Дом смо премјестили на гробље. Све што имам сад ми је ту. Отац, три брата која су живот дали за Српску, мајка која је умрла од туге и четврти брат који је прије неколико година преминуо. Замислите, колико нас је данас могло бити кроз сузе прича сестра Гордана.

Били су посебни и за све који су их познавали. Били су то прије свега добри људи. Сводна и након толико година плаче за њима. Плачу њихови пријатељи и саборци. Неки су данас, захваљујући њима живи.

Проклет је био тај 11. јануар за Сводну. Сјећања су то која не могу да се избришу. Сводна се завила у црно. Младост је нестала. Нестало је све што је указивало на срећу у овом крају.

Најрођенији су отишли из куће. У аманет оставили огњиште окупано сузама. Гордана прича и да је њена мајка Крстина сваки дан говорила да живи само због ње. Од седмочлане породице тад је остало њих троје, Гордана, мајка и још један брат Зоран. Међу живима данас, само она.

Од 1998. године у Сводној се одржава Меморијални турнир “Браћа Марчета“. И стадион носи назив по њима. За живота, мајка Крстина Марчета добила је од тадашњег предсједника Републике Српске, орден Милоша Обилића. Душан и Драго су посмртно одликовани медаљом Заслуга за народ, а Боро Орденом мајора Милана Тепића. Многи живот мајке Крстине описују кроз пјесму “Стојанка мајка Кнежопољка“, чувеног Скендера Куленовића. Српска има своје хероје. Чувају и бране отаџбину и данас са неког бољег мјеста.

Браћа Марчета животе су дали за Републику Српску. Из Сводне поручују да они никада неће бити заборављени.