Кандидат коалиције ЦДУ/ЦСУ за канцелара, на општим изборима одржаним данас у Њемачкој, Фридрих Мерц има политичку каријеру дугачку 50 година.

Он је непуних сат времена након затварања биралишта и објављивања првих резултата прогласио побједу и најавио да ће у наредне четири године предводити владу коју чекају бројна неријешена питања.

Мерц је рођен крајем 1955. године у Западној Њемачкој и он ће са непуних 70 година постати најстарији немачки канцелар у новијој историји, послје Конрада Аденауера, који је 1949. године, као први канцелар нове Савезне Републике Њемачке, преузео ову функцију са 73 године, пише Дојче веле.

Рођен је у католичкој и конзервативној породици, а члан Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) придружио се 1972. као средњошколац.

Студирао је право, кратко радио као судија, затим је радио и као адвокат и корпоративни адвокат и стекао широке пословне контакте.

Као добар говорник, млади Фридрих Мерц био је нада конзервативног крила Хришћанско-демократске уније, а након повлачења из политике вратио се у парламент 2021. године након дванаестогодишње паузе.

Високи политичар ЦДУ одмах упада у очи када уђе у просторију или изађе на бину, пише Дојче Веле и додаје да у директном контакту дјелује приступачно и чак духовито, али када се, што често ради, превише окоми на саговорнике, то не оставља увијек повољан утисак.

Мерц је, у суштини, имао два политичка живота – један прије источноњемачке политичарке Ангеле Меркел и један послије ње.

Када је Меркел 2002. преузела власт у демохришћанском посланичком клубу, а потом 2005. постала канцеларка, знатно конзервативнији Мерц се повукао и годинама је био далеко од политике.

Још 2001. године сам је себе у разговорима истакао као кандидата за канцелара на изборима 2002. године, међутим, демохришћани су се тада одлучили за баварског политичара Едмунда Штојбера, који се супротставио социјалдемократском канцелару Герхарду Шредеру и изгубио.

Мерц се постепено удаљио од политичке сцене и поново радио као правник, а од 2009. није се више кандидовао за Бундестаг.

Мерцов излазак из политике био је одскочна даска у пословном свету – од 2005. до 2021. радио је у једној међународној адвокатској канцеларији и преузимао водеће позиције у надзорним и управним одборима, а од 2016. до 2020. био је председник Надзорног одбора немачког огранка највеће светске компаније за управљање имовином – Блекрок.

Након што је Меркел најавила своје повлачење из политике 2021. године, Мерц се вратио и постепено напредовао.

Тек у трећем покушају, демохришћани су га 2022. изабрали за председника странке, а до тада је изградио репутацију економско-либералног представника конзервативног крила ЦДУ-а.

Још деведесетих Мерц се у Бундестагу изјашњавао против либерализације закона о побачају и против преимплантационе дијагностике, пише

Дојче Веле и додаје да када је парламент 1997. године одлучио да се силовање у браку законски третира као и свако друго силовање, Мерц је гласао против те мјере.

Као посланик ЦДУ, увек је био за коришћење нуклеарне енергије, залагао се за либералнију економску политику и смањење бирократије, а још пре 25 година критиковао је њемачку политику миграција, говорећи о „проблемима са странцима“ и инсистирајући на концепту „водеће културе“.

Неке од тих тема поново покреће – у измијењеним политичким и друштвеним околностима, па тако почетком 2023. године говорио о недостатку интеграције странаца у Немачкој.

У емисији Маркус Ланц на Другом програму немачке телевизије (ЗДФ) рекао је да у Њемачкој заправо немају шта да траже и који се већ дуже вријеме толеришу, које не враћају и не депортују,.

– А онда се чудимо што долази до оваквих ексцеса – рекао је он.

Од касног лета 2024. године Мерц је неколико пута накнадно кориговао своје изјаве, али је на берлинској политичкој сцени, међутим, успио да учврсти нови курс Бундестага.

Слично као пре 20 година, сада поново разматра повратак нуклеарној енергији и заговара рестриктивнију миграциону политику, тврди да ера канцелара Олафа Шолца и „семафор коалиције“ већ припада прошлости и да „није пропала само због либерала, већ због недостатка заједничке основе за рад владајуће коалиције од самог почетка“.

Након што је коалиција ЦДУ/ЦСУдобила највише гласова на изборима – 28,8, Мерц је рекао да је важно да се нова немачка влада формира што прије.