Његова светост патријарх српски Порфирије рекао је да ће подизањем меморијалног центра у Доњој Градини, који ће заједнички градити Србија и Република Српска, послије спомен-комплекса у Јасеновцу нићи још једно светилиште посвећено мученицима страдалим у усташком логору смрти.

Александар Вучић са патријархом Порфиријем

– Имаћемо, ако Бог да, и на другој обали Саве меморијални центар, а имамо и Музеј жртава геноцида. Гајимо културу сећања јер то чини сваки зрео народ и тиме показује поштовање и према себи и према другима – рекао је патријарх Порфирије послије данашњег састанка са предсједником Србије Александром Вучићем у Патријаршији Српске православне цркве /СПЦ/ у Београду.

Подсјетивши да је на данашњи дан прије 80 година основан комплекс логора Јасеновац, поглавар СПЦ је оцијенио да су се они који су чинили најмонструозније злочине у јасеновачком логору исписали из људског рода.

– Ми треба да урадимо све да сачувамо сећање на почињене злочине. Ипак, морамо да се сетимо и речи нашег патријарха Германа да не заборављамо зло, али и да увек хоћемо да праштамо другима, као што и њих молимо да праштају на свему у чему ми нисмо били људи у односу на њих – нагласио је патријарх Порфирије.

Указујући да историјско памћење не смије да се претвори у злопамћење, патријарх је истакао да се морамо молити да се зло почињено над нашим народом у Јасеновцу никада никоме и нигдје не понови.

– Радујем се што смо сагласни око свега што треба чинити у будућности и нека нам Бог да снаге да још ефикасније радимо на свему што је у овом кључу везаном за културу сећања – рекао је патријарх Порфирије.

Патријарх је захвалио Вучићу, Његовом преосвештенству владики пакрачко-славонском Јовану и вршиоцу дужности директора Музеја жртава геноцида Дејану Ристићу, који су присуствовали данашњем састанку у Патријаршији за труд и бригу коју показују у односу на све жртве нашег народа у 20. вијеку, а нарочито према најтежим страдалницима попут јасеновачких.

Вучићу је за помоћи Србије у обнављању храма у Јасеновцу захвалио и владика Јован, оцијенивши да је највећи и најважнији догађај од пробоја логораша 22. априла 1945. године било освештање јасеновачке цркве у септембру 1984. године.

Он је подсјетио да је тада патријарх Герман освештао храм и да је владика Сава 2000. године цркву прогласио за манастир, у који су 2016. године дошле сестре из манастира Бешка на Скадарском језеру.

– Захваљујући Влади Србије послије 30 година добили смо дозволу, а након 40 година обновили јасеновачки храм, који је постао манастир како би се у њему обављало све што треба и како би људи долазили да се поклоне сенима мученика – рекао је владика Јован.

Садашњи храм у Јасеновцу подигнут је на мјесту цркве изграђене крајем 18. вијека, која је срушена 1941. године.