У Бањалуци је данас у организацији Универзитета одржана стручна расправа о нацрту новог устава Српске. Након безброј интервенција страних фактора, високих представника који на то нису ни имали право, вријеме је за нови Устав који ће сачувати суверенитет, институције и идентитет Републике Српске, јасна је порука академске заједнице. Српска не одступа од Дејтона, а нови Устав биће израз воље народа.

Сви народи имају право на самоопредјељење, а то право заснива се на слободи одређивања свог политичког, социјалног и културног развоја, а Република Српска то чини у складу са Дејтоном, јасни су правни експерти. Наводе да нови устав представља континуитет досадашњег правног оквира.

– Прихватамо Републику Српску, али и БиХ као изворни дејтонски модел и резултат. БиХ прихватамо само у изворним дејтонским нечелима. Зато тражимо дијалог, консензус и компромис и на нивоу БиХ, као и на ентитетском – нагласио је Миле Дмичић, професор уставног права.

Радослав Гајанин, наглашава важност оваквих скупова.

– И зато је веома важно да управо они који су из научне области уставног права, раде на Уставу, они који имају увид у уставна рјешења дугих држава, да та уставна рјешења предложе и покушају имплементирати сходно нашем државном уређењу, односно приликам у Републици Српској – истакао је Гајанин.

Министар Жељко Будимир каже да је дошло вријеме да се донесе нови устав, те да Српска има на располагању бројне правне и демократске механизме, а један од њих је и референдум.

– Нема већег степена демократије него када народ одлучује директно о неким најважнијим, судобоносним питањима. Једино у БиХ је то проблематизовано. Српски народ има право и на тај механизам, ако се осјети потреба да се заштите интереси Републике Српске и њеног народа – поручио је Будимир.

Да је неопходан јасан став, заснован на владавини права и демократије мишљења су и у Правобранилаштву Републике Српске. Милимир Говедарица подсјећа да Република Српска мора да заштити и свој национални идентитет.

– Уназад неколико мјесеци, па и година и у том погледу иде еуфорија званичног, односно незваничног Сарајева. Осим на имовину, предсједника, представнике институција Републике Српске иде и на националне споменике, да то буду споменици БиХ, а не национални споменици српског народа – рекао је Говедарица.

Своју личну карту Република Српска има још од 1992. године, а она је претрпјела више од 80 интервенција од стране разних високих представника који на то нису имали право. Устав Републике Српске садржи њена најважнија обиљежја и организацију најважнијих правних института.

– И као такав, треба да садржи одредбе које су довољно прецизне, јасне, свеобухватне, али изнад свега, израз воље грађана територије на коју се тај Устав односи, а која се манифестује путем њихових легално и легитимно изабраних представника – каже Зоран Васиљевић.

Ранка Перић Ромић истиче да је ово враћање изворном Уставу.

– Ми смо сада у ситуацији да заправо вратимо оно што је изворно било написано у првобитном Уставу Републике Српске, а који је био усаглашен са уставом БиХ – поручила је Ромић Перић.

Одлуку о утврђивању Нацрта устава Републике Српске донио је републички Парламент на сједници одржаној 13 марта. Закључком Народне скупштине, који је усвојен на истој сједници, Нацрт устава упућен је у јавну расправу која треба да буде спроведена у року 30 дана.