Ако се за некога може рећи да је проживио „пакао на земљи“ онда је то Момчило Гаврић, најмлађи учесник и каплар Првог свјетског рата. Он је већ на почетку свог живота, са само осам година остао без читаве породице. Аустроугарски војници су му у једном дану убили: оца, мајку, три сестре и четири брата.

Комунизам

У периоду између Првог и Другог свјетског рата, Момчило је живио претежно мирно. Захваљујући пуковнику Туцовићу завршава гимназију у Лондону. По повратку из њега поново одлази у војску и потом ради у фабрици све до почетка рата. Одмах по његовом избијању прикључује се краљевој војсци у којој једном приликом његов пук бива заробљен, али он успјева да побјегне. Ипак,1943. године Немци га одводе у логор на Бањици. Најмлађи светски каплар некако ипак успјева да преживи рат, али ту његов пакао тек почиње и то од никог другог до тзв. „ослободиоца“. Одмах по његовом изласку из логора и завршетка рата, комунисти га проглашавају колаборалистом и осуђују га на смрт стрељањем, наводи портал „Принцип“.

Смрти га је спасла пука срећа јер га је препознао скојевац коме је једном приликом помогао током окупације. И као да све то није било довољно, комунисти не желеше да оставе Момчила да на миру проведе то што му је остало живота, већ наставише да га гоне и понижавају. Тако, активисти „Народног фронта“ 1947. долазе на врата његовог дома и траже новчани прилог за „братски народ у Албанији“. Сјећајући се албанске голготе, и како су Албанци убијали и пљачкали његове изнемогле саборце и српски народ, Српски витез како је био прозван од Лејди Пеџет, није дао прилог већ пркосно одговорио: „АЛБАНЦИ НАМ НИКАДА НИСУ БИЛА, НИТИ МОГУ БИТИ НАША БРАЋА“! Због тога је осуђен на годину и по дана затвора у којем је био жртва страховитих мука.

Након тога је заћутао и две године ни са ким није проговорио ни ријеч, не желевши да прича о мукама које је тамо преживјео, чак ни са члановима најближе породице. О томе је сведочио његов најстарији син Бранислав Гаврић.