17/06/2025
Циљ је рехуманизација и враћање идентитета жртвама, те подсјећање на обим и размјере злочина над српским народом од 1992. до 1995. године.
Три тома покривају прве три ратне године, а у току су активности на припреми четвртог, посвећеног 1995. години.
Један од аутор Атласа злочина над Србима Синиша Симикић рекао је да се трећи том односи на страдање Срба током 1994. године.
За тај период карактеристични су константни диверзантски упади припадника такозване Армије БиХ у погранична села широм Републике Српске, што је значило масовно убијање српских цивила и уништавање имовине.
– Већа страдања Срба долазе у другој половини 1994. године када муслиманско-хрватска коалиција већ креће са операцијама и неке од њих су обрађене у трећем тому, одоносе се на операцију „Грмеч“ и страдање Срба у Високој Крајини – навео је Синиша Симикић, један од аутора и асистент на Факултету политичких наука у Бањалуци.
Истакнуто је да је Војска Републике Српске заштитила српски народ и спријечила понављање геноцида који се десио у злогласној Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата.
– За период 1992. године обрађено је 76 масовних стратишта, што говори у прилог чињеници да Срби нису били спремни за рат и нису очекивали да ће доћи до трагичног сукоба у БиХ – навео је Виктор Нуждић, в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Томови Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата дају идентитет жртвама и спречавају нападе кроз ревизионистичке покушаје прекрајања историје.
– Методологија није промијењена, настављамо на исти начин као што смо то радили и у претходна два тома да на научном и стручном нивоу објаснимо шта се то дешавало деведесетих година 20. вијека – додао је Нуждић.
У току су припреме четвртог тома „Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата“ посвећеног страдању током 1995. године.
09/03/2026
