Нијемац Кристијан Шмит требало би да се запита да ли је више дио проблема него дио рјешења с обзиром на то да је у посљедње вријеме функција високог представника у БиХ предмет поновљених критика, пише политички аналитичар из Беча Улрике Рајснер.

– Критике су, с једне стране, на формалном нивоу због недостатка демократске легитимности и контроле. С друге стране, критике на рачун управљања Нијемца Кристијана Шмита све су чешће – наводи Рајснер.

Она подсјећа да бивши министар пољопривреде долази из баварске Хришћанско-социјалне уније, која није баш позната по такту и дипломатској вјештини.

– Шмитове активности су одмах изазвале иритацију – оптужен је да је стао на страну интереса Хрватске тако што је ретроактивно промијенио Изборни закон. Такође се мијешао у рад Европског суда за људска права, што је засметало чак и неким чланицама ЕУ – подсјећа се у тексту под насловом „Зашто Њемачка омета мирно управљање БиХ“.

Према њеним ријечима, све чешће се у интелектуалним круговима чује захтјев да Шмит престане да се понаша као гувернер колоније и да се фокусира на спровођење Дејтонског мировног споразума.

Она је навела да Шмит ситуацију види из нешто другачијег угла, те да се не боји ескалације насиља, већ прије ескалације правне природе.

Рајснер је подсјетила да је током дебате о ситуацији у БиХ, одржане средином маја пред Савјетом безбједности УН, руски амбасадор Василиј Небензја критиковао нелегитимног високог представника и његов приступ.

Небензја је тада, навела је Рајснер, указао да су присутни систематски напори низа западних земаља да униште сва достигнућа послијератног периода, створе климу међусобног неповјерења међу народима БиХ и продубе међунационалне подјеле.

Аустријски аналитичар указала је да се на Шмитов рачун износе оптужбе за пристрасност и ауторитарне интервенције у уставну и правну структуру земље.

– Међутим, оно што је земљи хитно потребно јесте дипломатија и такт – констатовала је Рајснер.