Видовдан се сматра празником над празницима, али не само због историјског обрта у нашем народу 1389. године, већ и због јаких народних вјеровања.

Свети Вид, коме је празник посвећен, био је бог свјетлости, обиља и рата. Као и многе празници, наш народ га обиљежава кроз занимљиве обичаје, који се повезују са здрављем, породицом, приликама за нове љубави, али и истином за коју се вјерује да исплива на видјело уочи овог празника. О томе нам је више говорила Снежана Ашанин, етнолог.

– Видовдан је празник посвећен Светом Виду. Видовдан значи да се све види. У народу је постојала традиција код младих, да је ово празник када треба да се виђају момци и дјевојке и кажу да је то дан када се рађа љубав. Поред тога, вјерује се да је Видовдан празник за који је добро да се износи одећа да је „види сунце“. На овај дан, сунце има „убитачну“ моћ за све микроорганизме који штете одјећи.

Раније, тај обичај изношења одјеће везан је био за ствари од вуне или свиле, укључујући одјећу, чарапе и ћилиме. У њих су се некада често мољци завлачили, који су правили штету природним материјалима. Зато, људи су износили све то на сунце, које је убијало мољце.

У нашем народу још увијек постоји свјеже сјећање и обичајна пракса да се износе ћилими да се виде. То је некада такође био доказ колико је нека породица вриједна, а нарочито дјевојка, која на тај начин износи своју дјевојачку спрему на видјело. Онда пролазе момци и њихове мајке и очеви, који користе ту прилику да уоче врједноћу породице са којом планирају да се уроде, такорећи. Данас, нарочито у сеоским срединама се још увијек ово практикује, што се изношења тиче.

Ова пракса има чистилачку улогу за овај празник, а има и такорећи магијску укорењеност и такође научну утемељеност, јер је у ово вријеме сунце у највећем зениту. Дани су најдужи, дакле сунце је најјаче и има ону највећу моћ да очисти и сачува поменуте предмете од штеточина – говори за нас Ашанин.

Такође, Видовдан, као што и сам назив говори, има и већу повезаност са видом како нам објашњава етнолог. Вјерује се да на овај дан треба лијечити очна обољења. Као још један обичај укорењен у нашој традицији, саговорница издваја и одлазак на изворе или одлазак по љековиту и освештану воду и њоме се умивају. На овај начин, вјеровали су да ће их освијештена водица и природни, љековити извори излијечити од проблема са очима и видом.

Овај празник је такође веома битан, не само у колијевци народних вјеровања, већ и у историји нашег народа. На овај дан се 1389. године одиграла битка на Косову, а етнолог нам открива и занимљивост везану за сам бој, повезана са вјеровањем:

– Вјерује се да се тог дана пред битку видело „ко је вјера, а ко невјера“. Такође се служе помени страдалим јунацима Косовског боја, као и литургија. Сматра се да се на Видовдан све тајне могу сазнати и открити – закључује она, преноси Она.телеграф.