Невјероватна животна прича једног од најуспјешнијих Европљанина тог времена.

Милош Савчић је рођен у Свилајнцу, 26. јула 1865. године, од оца Теодора и мајке Јелене. У Свилајнцу завршава основну школу и прва четири разреда гимназије. У Београду је 1885. године завршио реалку. Р

У Минхену завршава Високу техничку школу 1889. године. Пема неким подацима, по завршетку школе добија позив од Гистава Ајфела да граде заједно торањ у Паризу. Овај позив Савчић одбија и враћа се у Србију. Не зна се колико је податак тачан, с обзиром на то да се Ајфелов торањ градио од 1887. до 1889. године као улазна капија за светску изложбу у Паризу, наводи Курир.

У Београду оснива инжењерско архитектонску фирму. Према неким историјским подацима, по завршетку школе у Минхену се није вратио одмах у Србију, већ је двије године провео у том граду као чиновник државних жељезница и као инжењер кога је хвалила цијела Баварска, а по повратку у Београд, прије отварања своје фирме, ступио је у службу градске општине. У неким списима се помиње да је Инжењерско архитектонску фирму отворио са извесним Гашпаром Бекером, а да су му за почетни капитал помогли отац и стриц.

Фирма је пословала одлично. Савчић се бавио углавном пројектовањем привредних објеката, а у пројектима стамбених, пословних зграда и вила је сарађивао са истакнутим српским архитектама. По подацима, Савчић је први градио у Београду уз употребу армираног бетона. Утемељио је стазе приватног предузетништва и доказао да је његова вејра у домаће стручњаке била оправдана, што до тада није био случај зато што се домаћа стручност занемаривала у односу на стране стручњаке из разних области.

Поред свега што је градио, изградио је и водовод и канализацију у тадашњем Београду.

Откупио је у Београду винограде и отпочео изградњу елитног Београдског насеља Дедиње, зато се и сматра његовим родоначелником.

Покретач је индустријских предузећа до тада неразвијених привредних грана земље.

Историјски подаци говоре да почетком 1900. године откупљује државну шуму “Тара” и изграђује прву парну стругару у Србији – која је била лоцирана на територији Београда. Ријешивши да пословање не ограничава само на територију Београда, улази у изградњу жељезница кроз земљу, са тунелима и мостовима.

Поред пословног ангажмана, Савчић је за време Првог светског рата у Женеви заједно са Јованом Цвијићем и професором Ђорђевићем основао Српски комитет и учествовао у оснивању Друштва народа. Друштво народа или Лига народа је била међународна организација основана за вријеме Париске мировне конференције 1919. године, а циљеви овог друштва су били разоружавање и спријечавање рата преко колективне безбиједности, тј. ријешавање размирица између земаља путем преговарачке дипломатије и побољшање глобалног благостања.

Савчић је био власник многих некретнина у Србији, Црној Гори, Македонији и околним државама. Подаци говоре да су многе зграде са непарним бројевима у Кнез Михајловој његово дјело и да су биле у његовом власништву. Важио је за једног од најбогатијих људи у Европи, а према свједочењу његових потомака, био је 11. у Европи по богатству, прије Другог светског рата.

Након Другог свјетског рата, породици је одузета читава имовина. Кућа у Ужичкој 15, у којој је живела његова ћерка Јелица која је била удата за познатог архитекту Александра Ацовића, била је прво усељена од стране њемачког генерала Лера, а касније је била резиденција Јосипа Броза Тита.