Министар финансија и трезора у Савјету министара Срђан Амиџић рекао је да би буџет институција БиХ и међународних обавеза БиХ требало да буде усвојен по хитном поступку због плана раста, али и могућих изазова у посљедњем кварталу.

– То су разлози због којих и Савјет министара и Предсједништво предлажу хитну процедуру – навео је Амиџић у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ током расправе о хитности поступка о Приједлогу закона о буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ.

Посланик СНСД-а Милорад Којић истакао је да примједбе опозиције на рачун достављеног материјала и времена нису оправдане, јер је ријеч о хитној сједници.

– Материјали могу бити подијељени на самој сједници и Пословник о раду није прекршен – прецизирао је Којић.

Посланик Српског клуба Чедомир Стојановић поручио је да ће бити и за хитни поступак и за доношење буџета, али да тражи много више одговорности и уважавања према посланицима Представничког дома када је ријеч о буџету.

– Неразумљиво је да 15. јула иде закон о буџету. Нисам против њега, али ово се понавља више година и треба бити другачија пракса – оцијенио је Стојановић.

Посланик НЕС-а Јасмин Емрић рекао је да овај законски приједлог има 400 страница, а да су га посланици добили прије пет дана и да се овај буџет не може усвајати по хитном поступку. Он сматра да се крше процедуре и по Пословнику о раду Представничког дома.

Посланик СДА Шериф Шпаго рекао је да Пословник о раду Представничког дома предвиђа да се буџет може донијети само у редовном законодавном поступку.

Према овом документу, укупни приходи, примици и финансирање институција БиХ износе 1.355.400.000 КМ, што је више за 40 милиона КМ од прошлогодишњег буџета.

Буџет Министарства одбране у Савјету министара повећан је за 1.750.000 КМ у односу на првобитно планирани, а Предсједништва БиХ за пола милиона КМ, саопштено је раније из Савјета министара.

Истовремено је смањен буџет Министарства безбједности у Савјету министара за 950.000 КМ у односу на првобитно планирана средства, Канцеларије за ветеринарство за 500.000 КМ и Завода за извршење санкција, притвора и других мјера за 800.000 КМ.

Од индиректних пореза планиран је приход од 1.020.500.000 КМ и на истом је нивоу као претходне године када су повећани за око 155 милиона КМ у односу на буџет за 2022. годину.

Међу осталим изворима финансирања су непорески приходи од 248.049.000 КМ, што је повећање за око 95,9 милиона КМ у односу на годину раније.

Укупни расходи заједничких институција износе 1.355.400.000 КМ и већи су за три одсто у односу на претходну годину, док сервисирање спољног дуга БиХ износи 1.430.733.053 КМ.

Тако укупни расходи институција БиХ и сервисирање спољног дуга БиХ у буџету за ову годину износе 2.786.133.053 КМ, што је повећање за 224.766.691 КМ или девет одсто у односу на 2023. годину.

Предлагач Приједлога закона о буџету је Предсједништво БиХ.