Предсједник Скупштине града Бањалука Младен Илић и одборник СНСД-а у градској скупштини Бојан Пећанац упутили су иницијативу да Живко Бабић, бивши градоначелник, добије улицу у Бањалуци.

Живко Бабић

“Сматрамо да такав човјек заслужује улицу у нашем граду”, кажу СНСД-овци.

Живко Бабић је бивши градоначелник, односно предсједник Скупштине општине Бањалука, како је 1969. године званично био назив функције коју је обављао.

Бањалучани га се сјећају по ђелима када је Бањалуку задесио катастрофални земљотрес. Први удар догодио се у послијеподневним сатима, 26.октобра: срушени и оштећени бројни стамбени, пословни и привредни објекти, грађани дочекују ноћ ван својих домова и кућа.

Иако је катаклизма, према свједочењу хроничара, изазвала панику и страх, ипак градско руководство на челу са предсједником Скупштине општине Живком Бабићем и сарадницима, предузима све неопходне мјере како би се помогло грађанима у тренутку када Бањалука вјероватно доживљава најтеже тренутке у својој историји. Све оно чиме је тадашња градска управа располагала стављено је у функцију да се колико-толико нормализује ситуација: на терену су активисти мјесних заједница, чланови омладинских организација, Цивилна заштита, јавне институције и установе свој рад прилагођавају новонасталој ситуацији.

Према сјећањима Бањалучана, формиран је и Штаб за ванредне ситуације или што би се данас рекло – Штаб за кризне ситуације, на чијем се челу налазио Живко Бабић. Стиже и помоћ из других градова. Међутим, стручњаци упозоравају да би након првог удара могао услиједити и други, чак и разорнији. Остаће забиљежено: Након првог удара, на основу предвиђања стручњака, а и своје личне процјене, Живко Бабић доноси одлуку о обустави рада свих школа. Он је у ствари наредио да се у понеђељак, 27.октобра, отказује рад свих школа и обустави настава, као и рад свих колектива. Бањалуку је 27.октобра, у 9 сати и 11 минута, задесио још јачи удар него претходног дана, и разорио све што је колико-толико остало читаво. Било је и људских жртава. И данас Бањалучани тврде да није било овакве одлуке Живка Бабића, број жртава био би далеко већи.