Професор Факултета политичких наука у Бањалуци Жељко Будимир оцијенио је да Република Српска уопште не треба да има потребу и разлог да долазећег високог представника у БиХ Кристијана Шмита доживљава као легално изабраног.

Професор Факултета политичких наука у Бањалуци Жељко Будимир

Будимир је послије неусвајања руско-кинеског приједлога резолуције у Савјету безбједности УН о затварању и укидању ОХР-а и високог представника нагласио да Шмит није именован у складу са процедурама, међународним правом и Анексом 10 Устава БиХ, тј. Дејтонског споразума.

„Тај представник је већ раније изгубио легитимност, а то што у Савјету безбједности није потврђено његово именовање говори да не постоји ниједан разлог да било која Шмитова одлука буде обавезујућа за Српску. Нарочито што прије доласка Шмита имамо ситуацију да се већ најављују одређени притисци и наметања за Српску. Даље кршење и неправно поступање, које би долазило из ОХР-а, не треба бити прихватљиво за Републику Српску“, рекао је Будимир.

Он је истакао да је битно да ово буде став и власти и опозиције у Српској с обзиром на то да је улога високог представника по српску страну у БиХ била врло неповољна, те урушавала њену уставну позицију, али и политичку културу у БиХ.

Будимир је навео да нико у Српској не треба да се плаши високог представника јер је Република политички стабилна, а и раније је показала да има правно – политичке механизме да спријечи било какво наметање одлука.

Он је рекао да многи представници Српске трпе политичке санкције, али да тај начин дјеловања не доприноси ничему у земљи у којој постоји демократска процедура избора представника народа.

„Легалне и легитимне представнике Срба у БиХ не можете смакнути са сцене као што је било непосредно послије рата. Народ је извор суверенитета у свакој демократији, а његови су представници носиоци тога“, нагласио је Будимир.

Он је рекао да је, с обзиром на раније ставове западних чланица СБ, било очекивано неусвајање руско-кинеског приједлога резолуције о затварању и укидању ОХР-а и високог представника у БиХ, иако је тај документ био у складу са међународним правом, те је одговарао и Уставу БиХ.

„Тај приједлог је нешто што би у основи било и право и правда, јер имамо искуство недемократског дјеловања високих представника што је само нанијело штету БиХ и довело је у демократски ћоркосак. Та држава просто није могла политички да се развија, а то је донијело економске, етничке и друге проблеме“, рекао је он.

Закључио је да је битно да су предлагање ове резолуције учиниле Русија и Кина као двије велике силе и сталне чланице СБ УН, што је показатељ да се озбиљно мијења структура моћи у међународном систему и да се може очекивати више разумијевања од великих сила за „праву“ ситуацију у БиХ, а не ону добијану кроз извјештаје високих представника у којима је мање-више обмањивана свјетска јавност.

Извор: Срна