Професор уставног права из Бањалуке Милан Благојевић сматра да је сасвим извјесно да ће након што је Народна скупштина усвојила Закон о непримјењивању одлуке Валентина Инцка услиједити захтјев Уставном суду БиХ за оцјену уставности, а потом ће на сцену ступити осовина ОХР – Уставни суд БиХ.

Професор уставног права из Бањалуке Милан Благојевић

Благојевић је навео сада Уставни суд БиХ бранити тиранију ОХР-а о чему свједочи примјер из 2000. године када је тадашњи високи представник Волфганг Петрич наметнуо тзв. закон о државној граничној служби БиХ, чиме је он умјесто парламента БиХ створио ту институцију на нивоу БиХ, без сагласности ентитета, што је незабиљежен случај било гдје у свијету.

„У спору за оцјену уставности тог насиља Волфганга Петрича, који је покренуло 11 посланика Представничког дома Парламента БиХ, Уставни суд БиХ је донио одлуку у којој је, вјеровали или не, рекао да је високи представник намећући поменути закон наводно дјеловао као власт БиХ и да се та одлука високог представника наводно мора сматрати законом“, навео је Благојевић.

Он је упозорио да је “такве неистине изнио Уставни суд БиХ, иако зна да у Уставу БиХ нигдје није прописано да је високи представник власт у БиХ, нити је тим Уставом, а ни било којим другим анексом Дејтонског споразума, резолуцијом Савјета безбједности УН или закључцима оног фантомског савјета за примјену мира у БиХ, речено иједном ријечју да се одлуке високог представника морају сматрати законом, нити да високи представник уопште има право да доноси законе”.

Према његовим ријечима, колико је било несувисло и злонамјерно понашање Уставног суда БиХ у том предмету свједочи и чињеница да је у тој својој одлуци покушао да успостави паралелу између дејтонске БиХ и Њемачке након Другог свјетског рата.

Благојевић указује да су судије Уставног суда БиХ у тој својој одлуци најприје рекле, “тачније слагале су”, да је дејтонска БиХ наводно слична “релевантним примјерима мандата под режимом Друштва народа”.

„Међутим, није сувисло нас упоређивати са поменутим мандатима, јер су то биле бивше колоније некадашњег Њемачког и Османског царства, а дејтонска БиХ није, нити је била ичија колонија, већ је међународним уговором /Дејтонским споразумом/ успостављена као суверена држава. Она као таква, а не високи представник, суверено /у надлежним домаћим парламентима/ доноси законе“, навео је Благојевић.

Напоменуо је и да је Уставни суд БиХ у тој својој одлуци неосновано позивао на окупирану Њемачку послије Другог свјетског рата и да високи представник у БиХ наводно може, попут окупиране Њемачке, да БиХ подвргне свом међународном надзору, као и да наводно и стране власти у БиХ могу да учествују у томе.

Он је нагласио да је то толико правно и морално неосновано, да човјеку стаје памет.

Између осталог, Благојевић је указао да БиХ Дејтонским споразумом нити било којим другим међународним правним документом није окупирана и издијељена на окупационе зоне, нити је било којим правним извором иједној страној власти или високом представнику дато право да овдје врши власт и доноси законе.

Благојевић је указао да је Валентин Инцко недавно направио такав криминал, тиранију и изопаченост пред којима стаје људски разум, те својом самовољом 23. јула 2021. године буквално отворио лов на Србе.

Он је додао да је зато у знак протеста против свега тога поднио оставку на судијску функцију у Окружном суду у Бањалуци.

„Јер послије свега, све је овдје изгубило смисао, па и смисао да се буде судија у оваквој изопаченој творевини каква је БиХ. Моја оставка је и вид отпора према тиранији ОХР-а“, навео је Благојевић.

Извор: Срна