27/10/2022
Град је био уништен.
У згради “Титаник”, која је претрпјела тешка конструктивна оштећења, смртно је страдало 13 лица, једна дјевојчица је страдала у Улици Браће и сестара Капор када се обрушио дио куће и усмртио је док се играла у дворишту.
Један мушкарац страдао је испред тадашњег ресторана “Козара” гдје га је усмртила цигла кад је у паници истрчао испред ресторана, приликом једног од накнадних удара.
Према подацима сеизмолога Хидрометеоролошког завода Републике Српске, Бањалуку су 26. и 27. октобра 1969. године погодила четири јака земљотреса.
Главни удар десио се у недјељу ујутру, 27. октобра, у 8.10 часова јачине 6,6 степени Рихтерове скале, а раније претходила су му два јака земљотреса у 15.36 часова јачине 5,6 степени по Рихтеровој скали и у недјељу у 2.55 часова јачине 4,8 степени по Рихтеру.
Послије главног удара 27. октобра услиједио је накнадни удар у 8.53 часова јачине 4,7 јединица Рихтерове скале.
Град је остао девастиран, а огромна материјална штета била је причињена на 86.000 стамбених јединица, 266 школских објеката, 152 зграде јавне управе и администрације, 146 културних установа, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.
Бањалука је остала без струје и воде, а војска је заједно са грађанима рашчишћавала рушевине и ослобађала затрпане. Помоћ је стизала са свих страна, људи су данима били на улицама, многи су остали без својих домова.
Земљотреси су оставили катастрофалне посљедице на подручју 15 општина Босанске Крајине – Бањалуке, Челинца, Лакташа, Градишке, Прњавора, Котор Варши, Кнежева, Српца, Кључа, Јајца, Приједора, Санског Моста, Кључа, Козарске Дубице и Новог Града.
Захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, али и помоћи из Европе и свијета, Бањалука је поново стала на ноге, развијала се и постала савремен и модеран град, универзитетски, привредни, финансијски, политички и административни центар.