Бањалука је на дан почетка бомбардовања Републике Српске од стране НАТО-а приредила срдачну добродошлицу Инситуту за нестала лица БиХ гдје су биле изложене бошњачке, али не и српске жртве. За овај догађај, како се наводи, одговорна је Градска управа Бања Лука на челу са градоначелником Драшком Станивуковићем.

Догађај који је потресао бањалучане и никог није оставио равнодушним била је срамна одлука градских власти и градоначелника Драшка Становуковића да на дан почетка бомбардовања Републике Српске доведе удружење које тражи искључиво бошњачке, али не и српске жртве.

У агенди коју је приложио Институт за несатала лица БиХ јасно се види да је један од главних гостију управо градоначелник Станивуковић, а који се ипак јуче није појавио на догађају, већ је испред Градске управе послао представника Радивоја Мајсторовића из Одјељења за борачко- инвалидску заштиту.

Душко Милуновић министар борачко- инвалидске заштите и Милорад Којић директор републичког центра за истраживање рата и ратних злочина прије срамног догађаја негодовали су због рада Института за нестала лица БиХ јер ништа не чине по питању тражења српских жртава, а убрзо након тога у Бањалуци је приређена изложба бошњачким жртвама.

Ово није једини потез који је урадио ПДП-ов Драшко Станивуковић, а који је разбјеснио грађане.
Подсјећамо, Кристијан Шмит недавно је посјетио Бањалуку, а приликом посјете градоначелник Станивуковић га је одвео на споменик „12 беба“ које су страдале због недостатка кисеоника.

Станивуковићев примјер слиједила је и Јелена Тривић, кандидат за предсједника Републике Српске која је као и страначки јој колега угостила Шмита, самопрозваног високог представника.

Кокетирање с бошњачком политиком и додворавање политичком Срајеву ПДП-а и Драшка Станивуковића код грађана је изазвала револт и негодовање, а огласиле су се и породице жртава рата, које су осудиле овај срамни чин.

Бањалучани, али и грађани широм Српске огорчени су на овакав потез градоначелника Бањалуке с обзиром да је пресија на Србе и српски народ посљедних мјесеци већа него икад, а борба за очување националног идентитета никад јача.