Петогодишњи Михаел Икић од рођења води битку за здравље након што му је дијагностификована болест хидроцефалус која му је нарушила виталне центре у мозгу.

Михаелови родитељи Саша и Лидија Икић причају за АТВ да су највећу помоћ добили од предсједника Републике Српске Милорада Додика и Владе Републике Српске, али да је, са друге стране, Градска управа остала нијема на њихове молбе да им се омогући смјештај који им је преко потребан.

„Највећу помоћ у досадашњим годинама добили смо од предсједника Републике Српске Милорада Додика у виду једнократних новчаних помоћи, мјера Владе Републике Српске из области социјалних давања као и као и права мајке на статус родитеља његоватеља“, каже Саша Икић, отац Михаела Икића.

Саша истиче да је Градска управа остала нијема на молбе ове породице да им се омогући смјештај јер тренутно са Михаелом и још двоје дјеце живе као подстанари.

„Обраћао сам се више пута Градској управи Бањалука настојећи да пронађем помоћ у виду алтернативног смјештаја јер смо подстанари. Недавно сам имало прилику да разговарам са градоначелником на једном његовом гостовању да бих показао тежину наше ситуације понио сам нашег болесног сина у наручју“, рекао је Саша.

Како каже, укратко је изложио проблем са којим се суочава ова породица, али да га је градоначелник упутио на свог сарадника.

„Градоначелник ме упутио на свог сарадника, након тога сарадник ме обавијестио да не могу ријешити наш проблем и упутио нас у Центар за социјални рад“, каже Саша.

Највећа потреба ове породице стамбено збрињавање у близини Универзитетског клиничког центра Републике Српске како би му се могла  пружити адекватна медицинска помоћ у случају хитних случајева које, нажалост, нису ријетке.

„Желио бих прије свега да се захвалим Универзитетском клиничком центру и Фонду солидарности за лијечење дјеце у иностранству на уплаћеним средствима за наставак лијечења Михаела ван Републике Српске у мају ове године“, рекао је Саша.

Саша истиче да мали Михаел има тешку ријетку болест којем се, нажалост, стање временом погоршава.

„Недавно је имао трећу по реду операцију главе у Београду, ревизију ВП шанта коју је тешко поднио, а послије оперативни период је био изузетно тежак“, рекао је Саша.

Михаел не хода, не прича, не види, има церебралну парализу, такође, има и епилепсију уз присутне друге неуролошке сметње.

„Моја супруга је 24 сата уз дјечака, а ја преузимам дио обавеза око двоје старије дјеце. Повремено радим, а морам бити у близини у случају да Михаел добије епилептични напад“, рекао је Саша.

Саша истиче да је свјестан сам да има много тешких случајева у цијелој Републици Српској, али је принуђен да се бори за малог Михаела и за своју породицу.

„Искрено вјерујем да ће се наш проблем ријешити. Надам се да ће ваша посјета помоћи да се наш глас чује и да пронађемо подршку која нам је потребна“, каже Саша.

Дјечакова мајка Лидија о Михаелу брине 24 часа.

Како каже, Михаел послије операције много теже једе, а један оброк му траје од једног до два сата.

„Сад уопште не пије воде, послије операције не може сједити дуго у колицима, може да сједи пола сата“, каже Лидија.

Михајло је ноћ претворио у дан, не спава уопште, а када спава, то је у току дана пар сати.

Иако непрестано брине о дјечаку, Лидија истиче да је Михаел дар од Бога.

„Михаел ми није никакав терет, он ми је посебна радост од Господа. Најтеже је кад плаче, а ја му не могу помоћи. Слава нека је Господу што је Михаел жив и што се могу бринути за њега“, каже мајка малог Михајла.