Храм у част Светих царских мученика Романових у Бањалуци биће завршен овог љета и представљаће највиши вјерски објекат у овом граду и његову визиткарту, рекао је директор Центра класичне и традиционалне ахитектуре Московског архитектурног института Алексеј Капустин и најавио да је у плану изградња српског-руског храма и у Источном Сарајеву.

Капустин, који је и аутор пројекта, каже да је екстеријер храма у Бањалуци скоро завршен, да је остало да се заврши позлата и да се подигну купле и крстови, за шта ће бити потребно око три мјесеца.

Он је навео да ће то бити прва и једина црква изграђена по узору на храм Чудов манастира у московском Кремљу, само четири пута већа и да би Његово преосвештенство митрополит бањалучки Јефрем могао да служи прву литургију чим куполе буду постављене.

– Затим можемо да пређемо на ентеријер, који такође ради Центар за класичну и традиционалну архитектуру – рекао је Капустин за Тас.

Капустин оцјењује да ће уређење ентеријера трајати најмање годину дана.

– Још није одлучено да ли ће то бити мозаик или слика. Осликавање је, наравно, брже и много јефтиније. Али ја гласам за мозаик, јер је много поузданији, не блиједи, а сам храм унутра личи на драгоцену кутију – објаснио је Капустин.

Капустин је рекао да је цијена изградње храма око милијарду рубаља /око 10,83 милиона евра/, већину средстава обезбиједиле су локалне власти, а кориштена су и средства Српске православне цркве.

Аутор пројекта је високо оцијенио професионализам домаћих грађевинара, прецизирајући да се руски стручњаци баве само одређеним врстама радова, на примјер, облагањем куполе титанијум-нитритом – савременом позлатом и израдом крстова.

– Висина звоника руско-српске Саборне цркве је око 80 метара. Она доминира градом, највиша зграда, не рачунајући небодере – навео је архитекта.

Он открива да ће саборна црква моћи да прими више од 2.000 људи, те истиче да се налази на тргу у самом центру Бањалуке, а у близини су Руски културни центар у изградњи, главне административне зграде и стадион.

– Ово ће бити визиткарта града, највећа саборна црква у Бањалуци, па чак и највећа у земљи, јер овако велике цркве никада нису изграђене у Републици Српској – нагласио је Капустин.

Капустин је подсјетио да се идеја о подизању храма у част Романових родила након погубљења царске породице 1918. године, да је за локацију изабрана Бањалука, али да су ратови и друге трагедије у земљи деценијама одгађали спровођење планова.

Тек послије скоро 100 година, Његово преосвештенство епископ баналучки Јефрем, чијим залагањем је подигнуто око 400 цркава, вратио се претходним плановима и контактирао Московски архитектонски институт.

Изградња храма почела је 2018. године, а министар спољних послова Русије Сергеј Лавров присуствовао је церемонији освештања камена темељца.

– Изградња објекта је каснила због пандемије и логистичких потешкоћа, али се сада веома активно завршава – навео је архитекта и нагласио да је предсједник Републике Српске Милорад Додик у току са динамиком извођења радова, а да митрополит Јефрем, на кога су вршени притисци од Запада да заустави пројекат, такође неуморно прати процес.

Капустин, који је већ аутор око 300 пројеката, сматра саборну цркву у Бањалуци једном од најзанимљивијих.

Он је навео да је у плану изградња још једног храма на Балкану, тачније у Источном Сарајеву, гдје је одобрен пројекат за цркву у част Александра Невског у српском стилу, али са руским елементима.

Капустин је рекао да је изабрана локација, те да се рјешавају организациона питања, тако да би изградња може да почне за око годину дана.