Хашки трибунал је закаснио и муслиманске злочине препустио Сарајеву, знајући да бошњачко правосуђе у “оцу нације” и “црним бисерима” види хероје, а не злочинце, али Бањалука, кад то већ нису урадили Хаг и Сарајево, не би требало да пропусти да осуди злочине “првог Бошњака” Алије Изетбеговића, изјавио је професор Ненад Кецмановић.

Кецмановић је нагласио да би то требало учинити ради истине, правде и историје.

“Ради Радована (Караџића) и Ратка (Младића) на доживотној. Штета и толиких доказа. А и да на крају Срби још не би ишли на Коваче на поклоњење (Изетбеговићу)”, навео Кецмановић за “Политику”.

Он је истакао да је Алија Изетбеговић политиком етничке дискриминације друга два немуслиманска народа, а посебно уставно равноправних православних Срба, испровоцирао грађански рат у БиХ.

“Безочно је игнорисао српско противљење сецесији БиХ, не само легитимних представника српског народа у Скупштини и Предсједништву БиХ, него и српски плебисцит у новембру 1991. године на којем је близу 90 одсто изашлих подржало став свог националног вођства”, подсјетио је Кецмановић.

Он је рекао да је управо Изетбеговић био тај који је прихватао, па одбијао, потписивао, па повлачио и учествовао, да би саботирао.

“Да није било тако, рата не би ни било или би био заустављен годину, двије или три раније, што би поштедело хиљаде живота на све три стране”, истакао је Кецмановић.

Кецмановић је указао да на терет Изетбеговића пада и довођење у средњу Босну муџахедина који су код Возуће починили злочине над српским заробљеницима, најмонструозније током рата у БиХ.

“Одмах по доласку, муџахедини су интегрисани у редове АБиХ, конкретно у њен Трећи корпус под командом Сакиба Махмуљина, генерала АБиХ и јединог у врху СДА, дакле и војно, и партијски потчињеном Изетбеговићу.

Послије правоснажне пресуде умјесто у затвор `отишао је на лијечење у Турску на непознату адресу`”, навео је Кецмановић.

Он је указао да, ако су злочини Армије БиХ у одсјеченим дијеловима унутрашњости БиХ били само под посредном контролом Изетбеговића, злочини на подручју Сарајева догађали су се под његовом непосредном контролом и у радијусу од његовог стана, канцеларије и џамије.

Кецмановић је рекао да је Алија Изетбеговић оне који су чинили терор над Србима свечано примао и одликовао као “црне бисере”, о чему, како је навео, постоје фото-документи и зато нико од њих није осуђен.

“Српског свата Гардовића пред старом православном црквом у Старом граду убио је по сопственом признању Ћело, али је на суду ослобођен. Убице професора Најдановића, посланика СДС-а, који је нађен поред стадиона Кошево, никада нису откривене. Већ 25 година траје истрага о томе ко је у Великом парку стрељао осам заробљених официра ЈНА”, навео је Кецмановић.

Према његовим ријечима, најстравичније методе помора Срба, попут клања и бацања полуживих жртава у амбис, дислоциране су изван уже урбане зоне над јамом Казани.

Кецмановић је истакао да је Мушан Топаловић Цацо, чији су питомци били “извођачи радова” над Казанима, ухапшен тек кад се окренуо против власти коју је персонификовао Алија Изетбеговић, а који је након његове смрти изјавио да је “Цацо био и херој и злочинац”.

“Очито, херој док је убијао Србе, злочинац када је почео и неке муслимане”, нагласио је Кецмановић.

Он је рекао да терет одговорности и за масован злочин у Добровољачкој улици носи Алија Изетбеговић, али је приказан као жртва киднаповања, да не би био одговоран.

“Злочинце није ни нашао, ни процесуирао, нити се оградио”, истакао је Кецмановић.

Кецмановић је рекао да Срби нису прогласили Алију Изетбеговића за ратног злочинца иако је главна тужилац Трибунала послије његове смрти изјавила да је била спремила оптужницу, а исто је, такође постхумно, изјавила и за бившег предсједника Хрватске Фрању Туђмана.

“За Милошевића је, међутим, пожурила, а њени насљедници су Караџића и Младића чак као `геноцидаше` прогонили као звери”, нагласио је Кецмановић.