Након што је градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић незаконито затворио Градски олимпијски базен, огласио се предсједник Скупштине града Бањалука Љубо Нинковић. Он је упозорио на озбиљне незаконитости у раду ЈП „Аквана“ и базена, што је, по његовим ријечима, довело ово јавно предузеће у дубиозу.

На самом почетку обраћања, Нинковић је подсјетио грађане на начин оснивања „Акване“.

– ЈП „Аквана“ је предузеће које је формирала Скупштина града ради пружања услуга и самосталног дјеловања. У оквиру „Акване“ постоји и Аквапарк, као и Градски олимпијски базен који је дио тог предузећа. Веома је важно разликовати грантове намијењене за „Аквану“ и оне намијењене за базен – рекао је Нинковић.

Он истиче да су у буџету града предвиђени посебни текући грантови за оба објекта, али да се новац троши без јасних извјештаја и без одобрења органа који су за то надлежни.

– Грант од 900.000 КМ за „Аквану“ први пут се појавио ове године, што јасно указује да је предузеће у губитку од 1.564.000 КМ. То значи да се налази на рубу пропасти – упозорава он.

Други грант, у износу од 1.700.000 КМ, већ је потрошен. Како наводи, 770.000 КМ већ је утрошено на базен, а у буџету за ову годину градоначелник је предложио још 500.000 КМ.

– Имају 1.270.000 КМ у буџету, а нама као Скупштини не подносе извјештаје, иако смо ми одговоран орган за ово предузеће – нагласио је Нинковић.

Он подјећа да је 2023. године одобрен кредит од 5 милиона КМ како би се омогућило нормално функционисање предузећа, али да ни данас немају никакве званичне информације.

Сумњиви послови и интереси у базену

Нинковић је указао и на, како је рекао, сумњиве радње у управљању базеном.

– Милорад Чеко је управник базена и уједно директор Пливачког клуба „Олимп“. Као директор, користи бесплатне термине у базену. Са друге стране, Синиша Зелић, који је директор или помоћник, власник је фирме „Студио ТАФ“, која такође има просторије у оквиру предузећа. Обојица су запослени у „Аквани“, али имају и приватне фирме и клубове у оквиру базена – наводи Нинковић.

Он додаје да Зелић као власник приватне фирме испоставља фактуре базену, у којем је и пријављен као радник, те ради са опремом која је у власништву града.

– Тај исти управник нема овлашћења да затвори базен јер је Скупштина града власник овог објекта – истакао је он.

Где је нестало 350.000 КМ?

Нинковић је представио и бројке које показују финансирање базена по годинама:

• 2022 – 1.000.000 КМ
• 2022 – 1.700.000 КМ
• 2023 – 900.000 КМ
• 2024 – 980.000 КМ
• 2025 – 1.270.000 КМ (770.000 + 500.000)

– Упркос свим овим средствима, предузеће пријављује добит од свега 50.000 КМ. Недостаје 350.000 КМ. Где је тај новац? – упитао је Нинковић.

„Станивуковић је омогућио незаконито коришћење базена“

Он је директно оптужио градоначелника Станивуковића да је незаконито додјељивао бесплатне термине пливачким клубовима.

– Ако узмемо 60 КМ по дјетету пута 400 дјеце, то је 18.000 КМ мјесечно или 216.000 КМ годишње. Све то се не плаћа граду. Један приватни клуб узме 287.000 КМ годишње и нема никакве трошкове – истакао је Нинковић.

Он наводи да је град тај који плаћа струју, чишћење и одржавање базена, а да клубови зарађују без икаквог улагања.

– Станивуковић је саучесник у овоме. Дао је бесплатне термине клубовима, али не и свој дјеци. Срамота! – поручио је Нинковић.

На крају, Нинковић је послао јасну поруку:

– Ово је имовина града и грађана, а не средство за финансирање хране и пића у предизборној кампањи Драшка Станивуковића – закључио је он.