Све мање мајки у посљедње вријеме донира пријеко потребно млијеко које се сакупља у Банци хуманог млијека у УКЦ РС у Бањалуци и даље просљеђује малим херојима, болесној и пријевремено рођеној дјеци.

С обзиром на то да овај хумани чин може спасити дјечји живот, неопходно је да мајке, које испуњавају услове, на овај начин помогну бебама да изборе битке за живот.

Да им се посљедњих седмица не јављају нове мајке које су вољне да буду донори хуманог млијека, потврђује и прим. др Биљана Сузић, педијатар, субспецијалиста исхране са Клинике за дјечје болести УКЦ РС.

“Бринемо се да би ускоро, кад мајке које тренутно донирају млијеко престану с тим, могло доћи до прекида неопходног континуитета у снабдијевању Банке хуманог млијека. У почетку се постепено повећавао број заинтересованих мајки, потом је дошло до стагнације, а у посљедње вријеме нема нових заинтересованих. Свакако да је отежавајућа околност што се засад млијеко прикупља само на територији Бањалуке и ближој околини због лакше доступности”, наглашава Сузићева за “Независне новине”.

Истиче да је ова банка организована тако да се што више олакша мајкама које су донори млијека и да им се не одузима превише времена које оне посвећују свом дојенчету.

“Мајке донори не морају долазити на Клинику за дјечје болести, већ медицинска сестра, која ради у Банци млијека, долази кући тим мајкама, на почетку попуњавају неопходне упитнике, сагласност за донирање, доноси им стерилне бочице у којима се прикупља млијеко, пумпу за издајање, средства за хигијену, упутства за прикупљање, руковање и чување млијека у кући. Једном седмично или кад мајка напуни одређени број бочица млијека, медицинска сестра одлази колима до куће мајке, преузима млијеко и доставља га транспортним замрзивачем у Банку у замрзнутом стању, а мајкама предаје нове празне стерилне бочице”, објашњава она, те додаје да медицинска сестра узима и крв мајкама за неопходна серолошка испитивања у кућним условима, а то је разлог зашто се прихватају донори из Бањалуке и ближе околине.

“Тренутно на залихама имамо 36,95 литара хуманог млијека, то је засад солидна залиха јер пријевремено рођена дјеца толеришу само мање волумене хране, али ако имате ситуацију да би могло доћи до прекида континуитета у снабдијевању, морате врло рационално да га трошите и да увијек имате довољно да обезбиједите приоритетне групе, а жеља нам је да можемо дати и дјеци која су већа и са мање ризика”, додаје Сузићева.

Иако је, истиче, млијеко властите мајке најбољи избор за исхрану новорођене дјеце, ако она нема свог млијека, најбоља алтернативе му је донирано хумано млијеко.

Ова ситуација би се побољшала, према њеним ријечима, ако би постојао континуитет и заживјела свијест о значају хуманог млијека, поготово за највулнерабилнију групу, као што су пријевремено рођена дјеца, те да би томе знатно помогли штампани материјали о значају донираног млијека, начину донације, а који би требало да се дијеле и промовишу у породилишту, дјечјим диспанзерима, школама за труднице…

“Доказано је да хумано млијеко значајно доприноси повећању шанси за преживљавање пријевремено рођене и тешко болесне новорођенчади. Донирано хумано млијеко се пастеризује, а испитивања са давањем пастеризованог хуманог млијека у компарацији са адаптираним млијечним формулама за пријевремено рођену дјецу показала су знатно боље бенефите за изљечење код оне дјеце која су добијала хумано млијеко упркос пастеризацији”, појашњава она.

Мајка Марија Настић, која редовно донира млијеко, за “Независне” каже да је прије седам година, када је добила првог сина, просипајући вишак млијека, размишљала да би било лијепо имати прилику и донирати некоме коме је потребно.

“Сада, када сам добила другог сина и прочитала да Банка хуманог млијека почиње са радом, нисам много размишљала. Информисала сам се о условима и процедури, која се испоставила врло једноставном, и започела ову лијепу и хуману сарадњу. Посебну вољу и смисао донирању даје ми то што је млијеко намијењено најњежнијим, пријевремено рођеним бебама, а притом најхрабријим бићима. Већ три мјесеца са посебном емоцијом сваки пут дајем млијеко, те сам донирала више од 100 бочица”, прича Настићева и додаје да свака мајка саосјећа тежину борбе беба и њихових породица.

“Знајући да је свака доза донираног млијека од великог значаја, јер за њих је то лијек и снага, нека буде мотивација и молба свим мајкама које су у могућности да се придруже овој хуманој причи”, поручила је Настићева.

Иначе, донирано млијеко се додјељује према приоритетима најугроженијој дјеци на сљедећи начин: недоношчад порођајне масе < 1.500 г; недоношчад након оперативног лијечења некротизирајућег ентероколитиса који јако угрожава живот дјетета (НЕЦ); недоношчад са сумњом на НЕЦ; недоношчад порођајне масе 1.500-1.800 г, те недоношчад и доношена дјеца након оперативног лијечења урођених грешака пробавног система.

Мајка која је заинтересована и могући донор хуманог млијека се јавља лично, телефоном или електронском поштом у Банку хуманог млијека, те добија основне информације о условима и начину донирања млијека. Ово је е-маил на који се могу јавити мајке: банка.млијека@кц-бл.цом или на број телефона 051/343-066.

Донор млијека може бити свака здрава пунољетна мајка чије је дијете узраста до 12 мјесеци, добро напредује у тјелесној маси, те код које нема контраиндикација за донирање млијека.

Млијеко не могу донирати жене које имају инфекцију или позитивне серолошке налазе на вирусе или које одбијају да се ураде серолошке анализе, које конзумирају дрогу или алкохол, одређене лијекове који се излучују мајчиним млијеком, те жене које су у уназад шест мјесеци радиле тетоваже, пирсинг или су примиле трансфузије крвних деривата током посљедњих мјесеци или су биле примаоци органа.