10/04/2025
Сви народи имају право на самоопредјељење, а то право заснива се на слободи одређивања свог политичког, социјалног и културног развоја, а Република Српска то чини у складу са Дејтоном, јасни су правни експерти. Наводе да нови устав представља континуитет досадашњег правног оквира.
– Прихватамо Републику Српску, али и БиХ као изворни дејтонски модел и резултат. БиХ прихватамо само у изворним дејтонским нечелима. Зато тражимо дијалог, консензус и компромис и на нивоу БиХ, као и на ентитетском – нагласио је Миле Дмичић, професор уставног права.
Радослав Гајанин, наглашава важност оваквих скупова.
– И зато је веома важно да управо они који су из научне области уставног права, раде на Уставу, они који имају увид у уставна рјешења дугих држава, да та уставна рјешења предложе и покушају имплементирати сходно нашем државном уређењу, односно приликам у Републици Српској – истакао је Гајанин.
Министар Жељко Будимир каже да је дошло вријеме да се донесе нови устав, те да Српска има на располагању бројне правне и демократске механизме, а један од њих је и референдум.
– Нема већег степена демократије него када народ одлучује директно о неким најважнијим, судобоносним питањима. Једино у БиХ је то проблематизовано. Српски народ има право и на тај механизам, ако се осјети потреба да се заштите интереси Републике Српске и њеног народа – поручио је Будимир.
Да је неопходан јасан став, заснован на владавини права и демократије мишљења су и у Правобранилаштву Републике Српске. Милимир Говедарица подсјећа да Република Српска мора да заштити и свој национални идентитет.
– Уназад неколико мјесеци, па и година и у том погледу иде еуфорија званичног, односно незваничног Сарајева. Осим на имовину, предсједника, представнике институција Републике Српске иде и на националне споменике, да то буду споменици БиХ, а не национални споменици српског народа – рекао је Говедарица.
Своју личну карту Република Српска има још од 1992. године, а она је претрпјела више од 80 интервенција од стране разних високих представника који на то нису имали право. Устав Републике Српске садржи њена најважнија обиљежја и организацију најважнијих правних института.
– И као такав, треба да садржи одредбе које су довољно прецизне, јасне, свеобухватне, али изнад свега, израз воље грађана територије на коју се тај Устав односи, а која се манифестује путем њихових легално и легитимно изабраних представника – каже Зоран Васиљевић.
Ранка Перић Ромић истиче да је ово враћање изворном Уставу.
– Ми смо сада у ситуацији да заправо вратимо оно што је изворно било написано у првобитном Уставу Републике Српске, а који је био усаглашен са уставом БиХ – поручила је Ромић Перић.
Одлуку о утврђивању Нацрта устава Републике Српске донио је републички Парламент на сједници одржаној 13 марта. Закључком Народне скупштине, који је усвојен на истој сједници, Нацрт устава упућен је у јавну расправу која треба да буде спроведена у року 30 дана.
Коментари
Пошаљи коментар