Свјетски дан борбе против сепсе први пут се данас обиљежава у Републици Српској и у БиХ, а значај обиљежавања је изузетан. Процјењује се да на годишњем нивоу у свијету од сепсе умре око 11 милиона људи, а највише у неразвијеним земљама и земљама у развоју.

Обиљежавање Свјетског дана борбе против сепсе организује Удружење интензивиста за нехируршке гране и Клиника интензивне медицине за нехируршке гране УКЦ Републике Српске.

Како је наглашено, подизање свијести и размијена искустава и знања о сепси код здравствених радника допринијеће смањењу ове застрашујуће бројке.

– Ово је први пут да се организује едукација о значају препознавања и лијечења сепсе у Републици Српској и БиХ. Дугујем велику захвалност мојим сарадницима на организацији овог догађаја и на врхунским предавањима. Посебно ми је драго што су овај догађај испратили љекари из читаве Републике Српске и појединих здравствених центара из Федерације БиХ – рекао је Владо Ђајић, генерални директор УКЦ Републике Српске.

Доцент доктор Даница Момчићевић потредсједник Удружења интензивиста за нехируршке гране, изнијела је податак да отприлике 11 милиона људи у свијету годишње оболи од ове болести.

– Овај број је далеко већи јер ту није укључен број обољелих из неразвијених земаља и средње развијених земаља у које спадамо и ми. Обиљежавањем овог дана скренућемо пажњу јавности на ову болест. Ово је болест која ће бити проблем савременог човјечанства, тако да морамо мислити на њено постојање, да радимо на раном препознавању исте јер само на тај начин можемо да предузмемо адекватан третман и да повећамо проценат преживљавања наших болесника – рекла је Момчићевић.

Сматра се да је сепса хитно медицинско стање које захтијева брзо и благовремено препознавање и реаговање.

– Оно што је важно да се зна јесте да сепси претходи инфекција. Најчешће су то инфекције плућа, инфекције уринарног система, абдомена и коже. Од сепсе може да оболи било ко без обзира на пол, на доб и економско-социјални статус. Знаци који могу упозоравати на сепсу јесу повишена тјелесна температура, промјене менталног статуса у смислу конфузности и поспаности, коматозног стања, те низак крвни притисак, убрзано дисање и смањено мокрење – истакла је др Милка Јандрић.

Како је истакнуто, цијели септембар посвећен је подизању свијести како појединаца тако и здравствених радника о овом значајном проблему.