Министарка просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић отворила је вечерас у Бањалуци изложбу „Јасеновац – 80 година од пробоја логораша“, поводом обиљежавања 9. јануара – Дана Републике Српске.

Стојичићева, која је изложбу отворила у Галерији Академије наука и умјетности Републике Српске, изјавила је да је веома важно да српски народ његује културу сјећања, јер се на тај чува и јача Република Српска.

– Веома је важно да не заборавимо прошлост, да гледамо у будућност отворених очију и градимо и развијамо нашу Републику Српску како би била достојна живљења у њој, да наш народ не одлази, већ да чува своју Републику – нагласила је Стојичићева.

Академик Миливоје Унковић рекао је да је изложба тематски посвећена онима који су 22. априла 1945. године успјели да се спасу из озлоглашеног простора гдје су људи губили животе.

– На изложби су приказани оригинални документи и фотографије настале у том периоду, одређених оружја и оруђа. Ту је и синтеза са умјетничком визијом, односно синтеза објективне и стваралачке, умјетничке истине – навео је Унковић.

Историчар Жељко Вујадиновић је рекао да је логор Јасеновац проистекао из једног дуготрајног историјског хода и, прије свега, деценијама форсиране политике вјерске нетолеранције потпомогнуте политиком расне неједнакости.

– Тако удружени створили су претпоставку за тешки злочин према људима друге вјере и према онима који су тадашње власти НДХ сматрали расно инфериорним. То је, онда, била претпоставка страшног злочина почињеног у НДХ, а видљивог у концентрационом логору Јасеновац – навео је Вујадиновић.

Аутори изложбе су Драган Давидовић, Жељко Вујадиновић и Миливоје Унковић, а сарадници Јанко Велимировић, Тања Тулековић и Дејан Мотл.

Посјетиоци ће изложбу моћи да погледају до 28. фебруара.

Република Српска прославља 33 године постојања, а овогодишњи слоган обиљежавања Дана Републике је „За вјечност рођена“.

Девети јануар слави се као Дан Републике Српске јер је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Српска Република БиХ.

Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба, који су имали статус конститутивног народа.