Храбра жена која је за домовину била спремна и живот да да’

О Славки Томић данас се у Србији не зна готово ништа. Једини подаци о овој жени која се борила за слободу долазе из француског листа Еxцелсиор који је 1916. године из Солуна у свијет послао причу о храброј Српкињи.

Поменути лист ју је чак два пута стављао на насловну страну и од тад јој се губи сваки траг јер не постоје писани подаци о томе шта се касније десило са њом, пише Kафенисање.

Еxцелсиор пише да Славка Томић улази у рат са 16 година као комита и да је први пут рањена код Сарајева 1914. године. Пут ка слободи ју је 1915. године одвео на подручје данашње Македоније гдје се на планини Бабуна сјевероисточно од Прилепа борила против Бугара. Ту је, новембра мјесеца 1915. настала и њена једина позната слика чији је аутор француски сликар Алмери Лобел-Риш. Вјерује се да је одатле успјела да оде у Солун и буде једна од ријетких српских војника који су избјегли Албанску голготу.

Андрија Шошић, аутор књиге Србија у Првом свјетском рату – хронологија дешавања, тврди да је Славка Томић оперисана у француској болници у Солуну, гдје јој је из колена извађен метак који је вукла још од рањавања у Сарајеву. Kако су Французи тада писали, њена једина жеља била је да се врати на фронт како би се борила против Нијемаца и Бугара.

Године 1916. тада осамнаестогодишња Славка постаје наредник српске војске.

О дјевојци њежног, дјечијег лика, која би се мрштила једино на помен непријатеља, посљедњи подаци датирају из те 1916. године. Захваљујући француским ратним репортерима, име ове храбре дјевојке остаће забиљежено у историји Великог рата.