ТОГ 26. маја 1999. године село Раља, надомак Београда, задесила је огромна трагедија, када је НАТО са четири пројектила гађао магацин Војске Југославије.

Једна од тих ракета промашила је циљ за 500 метара и с лица земље збрисала кућу породице Павловић, у којој је био брачни пар са двоје дјеце. У сусједној, кући Драгутина Ивановића, удаљеној десетак метара, били су Ивановићева супруга, ћерка и унук.

Дјеца брачног пара Павловић су на лицу мјеста остала мртва, док је њихов отац Владимир преминуо од посљедица удара.

Под рушевинама је остала и Владимирова супруга.

– Угледао сам ту жену, била јој је десна нога подвијена под кичму. Пришао сам и покуша да јој ногу исправим, али ништа. Руке су јој биле под њом, исто нисам могао да их извучем. Видио сам да се дави, шут јој је био на уснама, извадио сам тај шут, тако да је тад почела да дише. Утом је дошла војска, комшије… Тако смо са тракторима вукли греде са ње. Нашли смо дјецу на једном лежају, у згрченом положају, обоје мртво. Влада је издахнуо у Београду, она је остала – испричао је за РТС комшија Милан Сутара.

Породица Павловић је тог истог дана из Београда дошла у Раљу. Сматрали су да су тамо безбједнији, али судбина је хтјела другачије.

– Тај Влада, он је запомагао, и питао ме је: „Гдје су моја дјеца?“. Био је го и сав спржен – додао је Сутара.

И породица Ивановић доживјела је трагедију.

– Изведем малог Николу, унука, и овај мали Симић однио га је у амбуланту у Раљу. Ја сам жену са још једним човјеком извадио, она је била затрпана до рамена скроз. Она сад има шипку у десној нози, још од тог бомбардовања и ослијепела је. Послије једно десетак минута, колико сам трчао преко онога, угледао сам руке моје покојне ћерке на каучу – рекао је Драгутин Ивановић, отац погинуле Биљане Момчиловић и додао- Човјек ми је помогао, била је скроз затрпан и на челу јој се видела рупа, подсјећа РТС.

– Он је рекао: „Дођи, Борисе, нема нам Биљане, погинула је“ – прича комшија Борис Симић.

Драгутиновог унука Николу од сигурне смрти спасио је орман пун постељине.

– Она, кад је отишла од мене, да је легла поред дјетета на кауч, само да се спустила поред њега, она би била жива. Али јој се изгледа није дало – додао је Биљанин отац са сјетом и тугом у очима