16/02/2023
Његово херојство пало је у заборав и донедавно се мало шта знало о српском генералу, који је захваљујући насљедницима и Народном музеју у Крушевцу поново доспио у жижу јавности када је прије двије године приређена изложба “Краљев ађутант-Генерал Душан Д.Крстић”, подсјећају Новости.
Невјероватан живот имао је генерал Крстић, од тренутка када је након завршене крушевачке гимназије уписао Војну академију 1905.године. Каплар постаје већ наредне године, понаредник-1907, наредник 1908.године. Као потпоручника га распоређују у 6.пјешадијски пук. Први Балкански рат дочекује као водник Прве чете другог батаљона 12. пјешадијског пука “Цар Лазар” у Крушевцу.
Као питомац је послат у рат и своје школовање наставио – на бојном пољу. Рањен је у Ваљеву, али са неразаслом раном послат на фронт 1915.године. Током повлачења преко Албаније обољева од трбушног тифуса. Одлази у Бизерту, потом је код Солуна у Микри 1916.године. Због маларије се опорављао у Ници, Тулону, Греноблу.
По завршетку Великог рата, Крстић постаје мајор и питомац Више војне школе у Паризу. Ту постаје велики пријатељ са Шарл Де Голом. Потпуковничку и касније пуковничку каријеру наставља у Штипу, Дубровнику, Београду, Вараждину.
Као човјек од изузетног повјерења краља Александра, био је његов ађутант од 1929. све до атентата у Марсеју 1934.године. У тренутку када је убијен југословенски краљ, чувао је његове синове Петра, Андреја и Томислава.
Указом краља Петра Другог, добија чин генерала 1936.године. Службује у Нишу и у Битољу, док је по завршетку Априлског рата интерниран у логор Маутхаузен. Послије Другог свјетског рата, није пристао да се учлани у Комунистичку партију Југославије, имовина му је одузета.
Она му је враћена само пар мјесеци прије смрти,1981.године, али како су за „Новости“ посведочили потомци генерала, никада се није жалио што живи са подстанарима. Сахрањен је на Новом гробљу у Нишу.
09/03/2026
