02/01/2024
Кошарац је најавио да ће у фокусу овог министарства у 2024. години бити имплементација уставних надлежности из домена царина, те анализи међународних билатералних и трилатералних трговинских споразума.
– Јачаћемо капацитета Канцеларије за ветеринарство и Управе за заштиту биља, јер сматрамо да морамо те институције оспособити додатно како би биле сервис привредницима Републике Српске и Федерације БиХ и како би омогућили што ефикаснији спољнотрговински промет одређених производа – рекао је Кошарац у разговору за Срну.
У домену енергетике, Кошарац је рекао да заједно са надлежним ентитетским министарствима и владама, те уз пуно обезбјеђење енергетског суверенитета Републике Српске и ФБиХ, Министарство спољне трговине и економских односа треба да дефинише питање законских рјешња која произилазе из уговора о успостављању Енергетске заједнице и стандарда које она прописује.
– Морамо наставити деблокирати причу када је у питању `Источна нова интерконекција` и на томе ћемо интензивно радити – додао је Кошарац.
У сектору пољопривреде он најављује да ће на дневни ред, уз пуну координацију и активности са ентитетским министарствима, бити стављене одређене директиве ЕУ.
– На примјеру Закона о организацији тржишта вина показали смо да то може. Имамо обавезу да девет правилника који произилазе из тог закона донесемо како би винари из Републике Српске и ФБиХ након 24 године могли несметано да извозе на тржиште ЕУ. То је један од приоритета које морамо да завршимо – прецизирао је Кошарац.
Наводећи да 82 произвођача вина у БиХ годишње на 3.600 хектара производе око 18 милиона литара, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара оцијенио је да производња вина постаје једна од озбиљних и препознатљивих привредних грана у Републици Српској и ФБиХ.
– Након што је донијета Одлука о квалитету нафте и нафтних течних деривата у року од 90 дана обавезни смо донијети правилник о маркирању горива, што је значајна активност Министарства – додао је Кошарац.
Према његовим ријечима, питање најављене изградње одлагалишта нуклеарног отпада на Трговској гори, на граници Хрватске са БиХ, мора у досадашњем интензитету остати у фокусу Министарства како би се заштитили животи 250.000 становника у 13 општина у БиХ.
– Када је у питању заштита животне средине, потребно је да, уз потпуну координацију са ентитетским министарствима и владама ентитета, дефинишемо начин како би адекватним пројектима могли повући средства из међународних фондова, прије свега Зеленог климатског фонда за пројекте који су значајни за очување природе – навео је Кошарац.
Он је најавио да ће врло брзо бити инициран пројекат који је од значаја за зимске туристичке центре, прије свега Јахорину и Бјелашницу, а тиче се утицаја климатских промјена на дужину зимске туристичке сезоне.
– У домену намјенске индустрије, која је у надлежности ентитета, али је промет те робе у надлежности Министарства, пратићемо све трендове и радити на испуњавању додатних инспекцијских надзора – рекао је Кошарац, оцијенивши да је у ове активности потребно уложити додатне напоре.
Министар спољне трговине и економских односа додао је да ће дужна пажња бити посвећена организацији сајамских манифестација и бизнис форума.
– Мислим да су Јахорински бизнис форум и Мостарски сајам лидери на том плану у БиХ – навео је Кошарац.
Говорећи о подршци реалном сектору Републике Српске и ФБиХ, Кошарац је истакао да је потребно видјети како им се са нивоа институција БиХ може пружити подршка.
У 2024. години, каже Кошарац, потребно је извршити и анализу неких међународних билатералних и трилатералних споразума.
– Оно питање на којем ћемо сигурно инсистирати заједно са привредницима ФБиХ јесте деблокада питања чланства БиХ у иницијативи `Отворени Балкан`. Видљиво је да привредници Сјеверне Македоније, Албаније и Србије имају одређене бенефите, а наши немају. Ја ћу ту уложити додатне напоре, прије свега са привредницима из ФБиХ, да то питање отворимо. У неким разговорима они су јасни у становишту да то треба да урадимо, али жао ми је што постоје неки отпори у Предсједништву БиХ да то ставимо у фокус – рекао је Кошарац, подсјећајући да Република Српска подржава поменуту иницијативу.
С аспекта питања спољнотрговинског промета, Кошарац је оцијенио да би било добро да се у координацији са другим министарствима у Савјету министара активније приступи увођењу интегрисаних граничних прелаза са сусједним земљама.
– Тиме би се поједноставили преласци грађана и робе, било би мање чекања на границама, посебно у јеку туристичке сезоне, на прелазима код Требиња, Бијељине и Вишеграда, док не знам који би могли бити захтјеви ФБиХ – додао је Кошарац.
Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара оцијенио је да постоје добра комуникација и разумијевање са представницима институција Републике Српске и ФБиХ када су у питању активности овог министарства.
– Наравно, биће неких питања о којима се нећемо сагласити – констатовао је Кошарац.
Он је одбацио могућност централизације зарад неких реформских закона или потреба битних за интеграције БиХ у ЕУ, истичући да је то потпуно неприхватљиво.
– Мој став и политика Републике Српске коју ја овдје представљам јесте да ово министарство не може постати централни орган, али то не значи да не можемо координисати и разговарати, артикулисати ентитетске капацитете и суверенитете ентитета у свим питањима, због чега ћу наставити да улажем додатну енергију на кооридинацију са ресорним министрима – истакао је Кошарац.
Наглашавајући потребу обезбјеђивања енергетске стабилности ФБиХ и Републике Српске, Кошарац је подсјетио на нужност испуњења европских енергетских стандарда и уласка у процес декарбонизације.
– Морамо радити на оспособљавању наших производних капацитета, трансформацији са фосилних горива на обновљиве изворе. Мислим да ту постоје јасне стратегије ФБиХ и Републике Српске, као и оквирна стратегија која се односи на ниво БиХ до 2035. године, а која укључује и оне значајне производне капацитете као што су Бук Бијела или неке нове гасне интерконекције – рекао је Кошарац.
Према његовим ријечима, упркос томе, онда се пробуди неко у Сарајеву ко оспорава изградњу хидроелектране Бук Бијела или “Источне гасне интерконекције”.
– Сматрам да је значајно у том погледу деполитизовати одређене структуре у Сарајеву када су у питању енергетски пројекти у Републици Српској. Република Српска не блокира нити један развојни пројекат ФБиХ и мислим да Федерација треба престати са овим праксама јер нећемо одустати од изградње енергетских капацитета, енергетске стабилности и безбједности за наше грађане и привреду – поручио је Кошарац, подсјећајући да Српска не блокира изградњу Јужне гасне интерконекције.
Говорећи о недавним сусретима на високом нивоу са представницима Русије, Кине, Уједињених Араписких Емирата и Саудијске Арабије, Кошарац је истакао да су ове земље исказале жељу да инвестирају у Републику Српску и ФБиХ, али уз нормативно дефинисање те сарадње.
– Плашим се да ће ово остати на нивоу идеје с обзиром на чињеницу да смо заробљени неким ставовима да је ЕУ приоритет – рекао је Кошарац.
Иако се 72 одсто извоза БиХ односи на ЕУ, Кошарац је указао на потребу отварања БиХ и ка другим тржиштима и савезима, подсјећајући да је у вријеме пандемије вируса корона дошло до застоја спољнотрговинског промета са земљама Уније.
– Сматрам да би било добро и мудро да БиХ у овом времену озбиљних изазова због наших произвођача отворимо питање уговора о слободној трговини са Евро-азијском унијом, Кином – као што је урадила Србија, али и да отворимо транспаренто разговоре са другима који желе да инвестирају овдје, попут УАЕ и Саудијске Арабије – навео је Кошарац.
Када би БиХ успјела да потпише уговор о слободној трговини са Кином, истакао је Кошарац, то би значило да оне земље које немају тај уговор могу у БиХ инсталисати своје производне капацитете, што би омогућило запошљавање домаћих људи.
– То би био озбиљан инвестициони помак – констатовао је Кошарац, али је изразио сумњу да ће се ово, као и преговори за склапање споразумом са Русијом, који је услов да БиХ постане чланица Свјетске трговинске организације, одуговлачити због предрасуда политичког Сарајева.
Кошарац је додао да, не напуштајући причу о ЕУ, БиХ треба озбиљно размишљати и о Бриксу, наводећи да ће пуноправан члан овог савеза од јануара бити и УАЕ.
Говорећи о рјешавању питања изградње одлагалишта нуклеарног отпада на подручју Трговске горе, Кошарац је најавио да ће почетком године бити предложено да БиХ ангажује једну међународну канцеларију, као што је Хрватска већ учинила.
Он је истакао да се неће одустати од базичног става Предсједништва БиХ који је јасно дефинисан на приједлог тадашњег српског члана Предсједништва Милорада Додика, а то је да све институције БиХ заједнички раде како би се Хрватска онемогућила да на локалитету Черкезовац, на Трговоској гори, гради одлагалиште нуклеарног отпада.
– Захвалан сам свим нивоима власти који дају допринос, невладином сектору, домаћим и међународним експертима који нам помажу да радимо на прикупљању података и да бранимо интересе републике Српске и ФБиХ. Битно је да заштитимо животе људи и природне љепоте тог краја – поручио је министар сољне трговине и економских односа.
Крајем јануара истиче продужена одлука Савјета министара о забрани извоза обловине, која је донијета у сарадњи са Привредном комором Републике Српске, Привредном комором ФБиХ, те Спољнотрговинском комором БиХ, а за коју Кошарац подсјећа да је донијета након што су због извоза обловине у ЕУ дрвопрерађивачи у БиХ 2021. године остали без сировине.
Он је истакао да се овом одлуком не крши Споразум о стабилизацији и придруживању, како то неки тврде, и заложио се за храбије увођење мјера када је у питању заштита домаће производње.
– Да сам суверен у доношењу одлука, да могу сам то да урадим, давно бих урадио. Овако имамо ситуацију да дио Савјета министара страхује шта ће рећи делегација ЕУ у БиХ – истакао је Кошарац у интервјуу за Срну.
