Бројни политички представници бошњачког народа у БиХ упорно окрећу главу од Дејтона и онога што је, уз окончање рата, донио тај споразум, почевши од Устава, чиме заправо сијеку грану на којој сједе, а истовремено позивају на поштовање суверенитета те исте земље.

То је, једноставно, политика апсурда, јер модерна БиХ почива на управо на Дејтону и Уставу који је произашао из тог међународног споразума.

Став је то саговорника „Гласа Српске“ који сматрају да је актуелни бошњачки члан Предсједништва БиХ Денис Бећировић (СДП) управо један од примјера политичара који отворено гурајући тековине Дејтона под тепих настоји да у јавности покаже да садашња БиХ има више везе са оном из 1943. године.

Бећировић је, наиме, прошле седмице током сукоба мишљења о будућности Уставног суда БиХ поручио да је та институција „старија 31 годину од мањег бх. ентитета“, наводећи да је он основан 1964.

Не спорећи ту годину и на званичној интернет страници пише да Устав БиХ, као Анекс четири Општег оквирног споразума за мир који је ступио на снагу 14. децембра 1995. године, осигурава уставноправне оквире за уређење и функционисање Уставног суда на потпуно новим политичким и правним темељима у односу на претходни период.

Међутим, случај „уставни суд“ није усамљен.

У ФБиХ годинама славе 25. новембар као „дан државности“ у знак сјећања на прво засједање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења (ЗАВНОБиХ) у Мркоњић Граду 1943. године, гдје је донесена одлука о обнови државности БиХ у којој ће бити „осигурана пуна равноправност Срба, Муслимана и Хрвата“, док је 21. новембар историјски датум из нове историје БиХ у ФБиХ обични радни дан за разлику од Српске.
Политиколог Филип Матић тврди за „Глас“ да су Бошњаци у историјском, политичком и научном контексту групација која још себе тражи.

– У недостатку сопствене историје покушавају да измисле нове догађаје или да постојеће покушају да представе у потпуно другачијем свјетлу – од како би се рекло Кулина бана до данас. Све је то фингирање историје и науке. Бећировић и њему слични улазе у сферу маште и научне фантастике која њима одговара у изградњи нације – истакао је Матић за „Глас“.

На том пољу и ЗАВНОБиХ посматрају као свој, а Матић истиче да је оно што је за њих показало државност БиХ заправо обична територијална расподјела Југославије у којој је требало да постоји индустријско срце те земље и према неким границама које су раније скројиле стране силе, међу којима су и Отоманско царство и Аустроугарска.

– И ово дјеловање сада, давање лажне дуготрајности Уставном суду БиХ и повезивања са некадашњом Југославијом, је класично фингирање историје и науке у сврху формирања нове вјештачке нације – казао је Матић и додао да се све више показује да су бошњачке политике заправо политике апсурда.

Дијаметрално супротне ствари раде, каже, у релативном кратком времену.

– Истовремено упорно позивају на суверенитет БиХ, а свако рушење Српске ће за њих бити пожељно и похвално те свако позивање на Дејтон и мировни споразум удар на БиХ, а заправо је ријеч о Уставу БиХ на који се прво морамо позивати, ако се позива на суверенитет земље. То су те политике апсурда – рекао је Матић, који сматра да српска заједница мора гласније одговарати и чињенично побијати неистине које стално намеће друга страна.
Политички аналитичар и историчар Драгомир Анђелковић сматра да је на дјелу и ратна реторика која угрожава мир.

– БиХ је ушла у ратна дешавања јер су Бошњаци једнострано покушали да промене њен карактер. БиХ, о којој причају, је била република југословенске федерације, не самостална држава. Једногласно је проглашена самосталност негирајући права конститутивног народа – српског и то је изазвало сукоб. Он је решен компромисом, оличеном у Дејтонском споразуму, тако да је данашња БиХ компромисна БиХ, са карактером мировног пројекта. На неки начин она задовољава интересе Срба, који су хтели да живе у заједници са Србијом, а прихватили су БиХ, уз то да је Република Српска ентитет са елементима државности. Задовољава и Бошњаке, јер је БиХ остала, али није то унитарна БиХ о којој су сањали – истакао је Анђелковић и подвукао да је немогуће заговарати БиХ, а рушити те њене темеље.

Привлачење пажње

Драгомир Анђелковић сматра да говори које смо имали прилику да видимо треба да привуку озбиљну пажњу међународне заједнице, јер је то угрожава стабилност једне европске државне заједнице.

– Нажалост не реагују, већ чак и охрабрују кршење Дејтона и централистичке захтеве из Сарајева, што је противно и духу правне државе, јер се руши Устав и мировној политици коју заговара Српска, која инсистира на изборном Дејтону – категоричан је Анђелковић.