Чајничка Красница је икона пресвете Богородице која се налази у градићу Чајничу у Републици Српској и за њу се везују многа чудотворна исцјељења, од којих се најпознатије догодило на празник Успења Пресвете Богородице давне 1904. године.

О чудесном излечењу јеврејског дјечака свједочи нам запис проте Мргуда Косорића из Горажда настао према казивању старог чајничког проте Јована Јовановића, који је светињи служио више од педесет година, подсјећа Башта Балкана.

„Давно је то било, негдје на почетку 20. вијека и то у првим данима моје свештеничке службе. Било је то на празник Пресвете Мајке Богородице на Успење, то јест када се у највећем броју у чајничком храму вјерни окупљају. Тројица нас свештеника је тога дана служило.

Послије богослужења, мени је као најмлађем свештенику запало да многима читам молитве за здравље. У тренутку кад се спремах да изађем из цркве, би ми приведен један дјечак од око 12 година, а његови родитељи приводећи га рекоше ми да су из Рогатице, да су Јевреји и да их је велика невоља довела овом светом храму. Наиме, овај им је синчић од пре годину дана изненада оњемио. Рекоше ми да су га водили љекарима и у Сарајево, чак у Беч, али да је све било узалуд. Још ми рекоше да дјечак добро чује и све разуме што се од њега тражи.

Оно што сам чинио многим другима, учиних и њему: приведох га пред Чудотворну икону и прочитах му молитву за оздрављење. Након прочитане молитве, између многих присутних лица потражих очима дјечакове родитеље, те угледавши их како коленопреклоно, по прописима своје вјере, узносе молитве к Богу, узех за ручицу дјечака и водећи га родитељима упитах га, ни сам не знам зашто то учиних, откада је престао да говори.

Како се у том тренутку већ приближисмо дјечаковим родитељима, и ја и они и многи други који се нађоше у близини, чусмо ове ријечи дјечакове: “По мраку код Ракитнице…”

Док ми још те јасно изговорене из уста дјечакових ријечи одзвањаху у ушима, због радосних узвика његове мајке, због уздрхталих загрљаја и оца и мајке и сина, њихових суза радосница и и често изговараних ријечи: Ох, Боже, Боже… хвала… ја се од чуда осјетих као изгубљеним, збуњеним, и тако не дочух до краја све оне ријечи које дечак изговори, казујући ми шта га је уплашило по мраку код ријеке Ракитнице”.

О светој икони Чајничкој Красници

Поријекло свете и чудотворне иконе чајничке води из светог града Јерусалима. По народном предању и вјеровању, она је једна од оних икона Богомајке што их је урадио свети Апостол и Еванђелист Лука. Ова света икона има на предњој својој страни пречасни лик Богородице са Богомладенцем Христом на десној руци, а на задњој страни је лик светог Јована Крститеља, прењели су медији. У Србију је ову свету икону донео краљ Милутин и чувао ју је на свом двору као заштитницу светог дома Немањића, а затим је икону положио у свој манастир Бању код Прибоја на Лиму, гдје је дуго времена било седиште епископа Дабарског. У манастиру Бањи била је ова света икона све до времена кад су свете мошти светога Саве од Турака однесене из Милешеве, кад је манастир опљачкан и спаљен. Неки сељак из Рудог, не знајући шта се догађа, отишао је у манастир који је управо тада горео и спасао икону из ватре и пренео у Чајниче. Тамо се, најпре у старој, а онда и у новој цркви, Чајничка Красница налази од 1595. године и спада у ред најпризнатијих чудотворних икона православља.