ОРИГИНАЛНИ чек на 125 долара са потписом Николе Тесле и потврдом некадашњег конзула Радоја Јанковића о исплати доживотне пензије великом научнику од сада се може видјети у Удружењу за културу, умјетност и међународну сарадњу Адлигат. Ријеч је о чеку који је на име апанаже стизао Тесли од захвалне отаџбине Краљевине Југославије.

Овај чек је стигао у „Адлигат“ послије договора са Милком Кресојом, која га је лично набавила од кћерке Радоја Јанковића, професорке Виде Јанковић, прије много година. Налазио се у Међународном Центру за истраживање наслијеђа Николе Тесле у Београду.

Наиме, Никола Тесла, човјек који је задужио планету својим изумима, живио је последњих година више него скромно. Милионе долара који су му прошли кроз живот трошио је на нове изуме које нико није желео да финансира, а маштао је да сваком човјеку на свету обезбеди бесплатну енергију.

Када су га притисле године и финансије, нашао се у незгодној ситуацији, али је до краја остао поносан и није желио да прима милостињу. Како наводе из „Адлигата“, у једном писму, насталом почетком 1935. године, генералном конзулу Југославије у Њујорку господину Јанковићу, Тесла захваљује Михајлу Пупуну на идеји да водеће америчке компаније формирају фонд којим би Тесли била обезбијеђена безбрижна старост. Али он такву помоћ одбија и наводи да би сваки покушај новчане помоћи сматрао тешком увредом и као знак да је дошао крај његовом стваралачком раду, наводе Новости.

Чланови југословенске владе на челу са Краљем Петром ИИ, у више наврата су разговарали са Теслом на тему пензије – жељели су да му његова држава исплаћује мјесечну пензију која би била довољна за скроман живот и без бриге да би му била угрожена елементарна егзистенција. Говорило се да је чак и краљ  лично слао поруке са молбом светском научнику да прихвати брижни дар своје отаџбине. Ове активности водио је такође југословенски конзул Радоје Јанковић. Са тешком муком су га наговорили и одобрена му је доживотна пензија владе Краљевине Југославије у висини од шестсто долара мјесечно.

Тим новцем могао је да плаћа боравак у хотелу „Њујоркер“, у којем је навикао да живи на Менхетну, и да има основна средства за свакодневни живот, који је Теслу, заправо, најмање занимао. Нешто касније, геније је изјавио да му је тај новац најдражи у животу, иако је ријеч о малој суми у односу на милионе којима је раније располагао.

Међутим, убрзо ће услиједити ратне године и многих мјесеци ово ће бити једини Теслини приходи. То је уједно новац који му је значајно олакшао посљедње дане, све до смрти, на православни Божић 1943. године.

– Не треба нарочито истицати о каквој ријеткости је ријеч – било шта са Теслиним потписом или у вези са Теслом тражено је међу колекционарима и веома тешко се може набавити. Међутим, овај чек не само што је риједак и што је већина Теслиних чекова уновчена, већ свједочи о изузетној везаности Тесле са његовом државом, а краљ Петар Други је током рата посјетио Теслу у његовом апартману у Њујоркеру, у јуну 1942. – каже Виктор Лазић, предсједник „Адлигата“.

У „Адлигату“ се налази кутак Николе Тесле, у којем се могу видјети и оригинална Теслина писма Радоју Јанковићу која су, прије неколико година, откупљена. Та писма изузетне вриједности и могу се видјети у сталној поставци. Када су пронађена, о њима је извјештавало 450 медија на шест континената. Она демантују да Тесла није желио да посети Пупина у болници пред његову смрт, већ се у њима исказује велика брига о обољелом суграђанину и колеги, те Тесла чак изричито моли Радоја Јанковића да му уприличи посјету Пупуну. На полеђини једног писма постоји и Јанковићева биљешка, у којој каже како је саопштио господину Пупину Теслину жељу, а он се обрадовао и изјавио како би сам устао из кревета и посјетио господина Теслу, само да га ноге боље служе…

У Кутку Николе Тесле могу се видјети и оригиналне фотографије Радоја Јанковића, разгледнице гуслара Перуна који је српским народним пјесмама доводио до суза и Теслу и Пупина, као и један оригинални рукопис Томаса Едисона.