У једној поткапини на источној падини бријега Градина, испод окомитих стијена на којима стоје бедеми подграђа смјештен је Пећински манастир.

Захваљујући откривеним записима на стијени, као и сјећањима једног дубровачког трговца забиљеженим крајем XVII вијека дошло се до сазнања да се на овом мјесту налазио Пећински манастир посвећен арханђелу Михаилу.
У остацима Пећинске цркве из 12. вијека подно старог града Раса написано је чувено Вуканово Јеванђеље, а у њој су Стефана Немању заточила браћа док је био удеони кнез у Топлици.

Градитељска активност и све већа популарност Стефана Немање у народу изазвала је подозрење његове браће која су га позвала на савјетовање у Рас гдје бива и заточен. Молећи се топло своме заштитнику Светом Георгију Стефан Немања бива на чудесни начин ослобођен и постаје Велики жупан српских земаља 1166. године.
Манастирска црква веома скромних димензија била је дијелом подвучена под свод пећине и орјентисана у правцу сјевер-југ. Усљед одроњавања стијене на којој је била подигнута од цркве је остао очуван само западни зид с једним прислоњеним луком, почетак олтарске апсиде на сјеверној и дио зида на јужној страни, гдје је вјероватно био улаз.

На стијени изнад тог зида постоје усечени трагови деформисаног полуобличастог свода. На вертикалним површинама стијена са јужне и западне стране запажају се дубоко усјечени жлијебови који су служили за ослањање једносливне кровне конструкције.

Сама црква била је живописана о чему свједочи мноштво фрагмената фресака. Са спољне стране јужног зида поред неколико малих фрагмената фреско-малтера на грубој површини зидне масе до недавно се уочавао цртеж једног светитеља – ратника, наводи Discover Serbia.

Читав простор поткапине сјеверно од храма био је затворен и преграђен на више просторија. Судећи по траговима греда међуспратних конструкција од којих је једна сачувана у свом некадашњем положају, ова грађевина у пећини поред приземља имала је три спрата.

Осамдесетих година XVII вијека крај рушевина Пећинског манастира прошао је дубровчанин Никола Бошковић, који је у својима сјећањима забиљежио да се на сат и по хода од Сопоћана „види укопана под једним брдом црква Св. Михаила са својим манастирима, скоро потпуно порушена“.

А ово јединствено здање треба видјети, па ако те пут нанесе, обавезно сврати.