У Независној Држави Хрватској је за вријеме Другог свјетског рата 1941-1945 према до сада сакупљеним подацима, а што никако није коначна цифра, убијено 74.762 дјеце, млађих од 14 година.

Међу њима је било 14.528 дјеце евидентираних као жртве рата, док је над 60.234 дјетета извршен најтежи облик геноцида. Убијено је 32.054 дјечака и 28.012 дјевојчица.

Највише је убијено српске дјеце – 42.791, ромске – 5.737, муслиманске – 5.434, јеврејске – 3.710 и хрватске – 2.289. за 273 дјетета није утврђена национална припадност. Животи 37.139 дјеце угашени су на преко хиљаду стратишта широм НДХ, наводи портал Јадовно.

У хрватским, њемачким и италијанским логорима животе је изгубило 23.504 дјеце од којих су само Јасеновачка стратишта прогутала 19.432 дјетета. На састанку представника њемачких и италијанских окупационих снага и представника оружаних снага Незавсне ДржавеХрватске одржаном 2. марта 1942. године у Опатији, донијета је одлука о „чишћењу“ Босанске Крајине.

Због тога је у љето 1942. године услиједила једна од најтежих окупаторских офанзива у којој је било ангажовано око 40.000 војника под руководством њемачке борбене групе „Западна Босна“.

Српски народ са Козаре је убијан или на лицу мјеста или непосредно након заробљавања, а велики број народа су усташе поклале или побиле маљевима на обали Саве код Босанске Дубице. Сви који нису побијени тјерани су ка јасеновачким логорима. Са подручја Козаре је тада одведено у сабирне логоре, а из њих упућено у концентрационе логоре или на рад у Њемачку преко 68.500 лица. У вријеме козарачке офанзиве у логору Јасеновац су клања вршена даноноћно над пристиглим Србима са Козаре.

Цијеле колоне нису често ни увођене у Јасеновац него су директно спровођени у Доњу Градину гдје су у најкраћем року звјерски мучени и убијани. Из козарских села и градова убијено је и на друге начине уморено преко 11.000 дјеце по до сада прикупљеним подацима. Најмлађа су била у пеленама и колевкама, а најстарија су имала 14 година. Превремена смрт највише је покосила одојчад.

Њих 1.195 било је старости од неколико дана до неколико мјесеци. Просјечна старост 11.194 убијених дјечака и дјевојчица била је 6,5 година. По националном саставу најтрагичније су прошли Срби – 10.775 убијених, на другом мјесту су Роми – 310, убијено је и 73 муслимана, 15 Јевреја, 12 Хрвата, док се за деветоро дјеце није могла утврдити национална припадност. За млади нараштај Козаре најкобнији је била 1942. година. Тада је убијено 9443 дјеце.

Највише дјеце са Козаре прогутало је јасеновачко стратиште. У Старој Градишки, Јабланцу, Млаки, Уштици и Јасеновцу – 5.683, у логорима за дјецу: Горња Ријека, Јастребарско, Сисак, у транспортима, загребачким прихватилиштима и болницама – 3.254, у покољима извршеним у родним мјестима и у збјеговима на Козари и Грмецу страдало је 1.195 деце.

Од Срба са Козаре протераних у Славонију, Мославину и Билогору, усташе су убиле 700 малишана на најсвирепије начине, у логору на Сајмишту код Земуна животе је изгубило 234 дјетета … На Мирогоју је покопано 862 српских дјетета на парцели 142 … За извјестан број дјеце са Козаре није било могуће утврдити мјеста њиховог страдања нити хумке гдје су покопана.