Српска православна црква и вијерници u новембру славе Светог краља Стефана Дечанског, односно Мратиндан. Са Светим Савом и кнезом Лазаром, Свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.

Сваки 24.новембар је завјетни дан за све оне који болују од очних болести. У народу постоји изрека: ”Свети Мрата, снијег за врата” којом је означен почетак зимског, хладног и снијежног периода године.

Син краља Милутина и отац цара Душана је по наређењу оца био ослијепљен. При ослијепљењу, легенда каже, јавио му се Свети Никола у храму на Овчем пољу и показао му његове очи рекавши: “Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје вријеме ја ћу тих их вратити”, подсјећа Историјски забавник.

Пет година је провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља, а својом мудрошћу, подвигом, кротошћу, благочешћем, тпељивошћу и благодушноћу Стефан је придобио не само све монахе него и цијели Цариград.

Након пет година поново му се јавио Свети Никола рекавши му: “Дошао сам да испуним своје обећање”. Након тога, легенда каже, Стефан је прогледао и у част овог светитеља подигао храм Дечански, једно од дивних дијела византијске умјетности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа.

Свети краљ Стефан са Светим Савом и Светим кнезом Лазаром чини тријаду “свјетости, благородства и самопожртвовања” које је народ српски дао. Као мученик проживио је свој земни вијек и као мученик скончао 1336. године примивши вијенац бесмртне славе од Сведржитеља, коме је вијерно служио.

Дан Светог мученика Стефана Дечанског црно је слово у календару српске православне цркве. Завјетни је дан за све оне који болују од очних болести. У народу постоји изрека ”Свети Мрата, снег за врата” којом је означен почетак зимског, хладног и снежног периода године.

У народу, нарочито источној Србији, постоје интересантни обичаји повезани с овим празником, који, како тврде етнолози, потичу из паганских времена. По једном, на Мратиндан су Стари Словени славили култ вука који је истовремено моћан противник и заштитник од демона.

Тако је настало вјеровање да 24. новембра Свети Мрата сазива све вукове и одређује им колико оваца од којег домаћина смију да поједу те зиме тако да никоме не нанесу превелику штету.

Од тог дана се завршава период Вучијих дана, који је почео на Ђурђиц. У овим данима ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Кројачи и обућари одмарају, а жене не раде ручне радове.

Код старијих људи постоји вјеровање да, уколико Мратиндан падне у магловито вријеме, зима ће бити променљива. У случају ведрог дана, зима ће бити мразовита и љута.