Српска православна црква прославља данас Светог Великомученика Георгија – Ђурђевдан, у спомен на дан када је овај светитељ пострадао 290. године нове ере.

Георгије је рођен у другој половини трећег вијека у Малој Азији и као веома млад постао је војвода у војсци римског императора Диоклецијана.

Бранећи хришћанску вјеру и противећи се прогонима хришћана, Диоклецијан је бацио Георгија у тамницу и осудио га на најтеже муке.

Видјевши да муке не могу да сломе ни тијело ни Георгијеву вјеру, Диоклецијан је одлучио да га помилује под условом да принесе жртву римским божанствима.

Георгије је на кипу, којем је требало да принесе жртву, начинио крсни знак, након чега се статуа многобожачког идола распрснула. Видјевши ово, Диоклецијанова жена Александра је узвикнула: „И ја верујем у Георгијевог Бога!“, на шта Диоклецијан нареди да им буде одрубљена глава, што је и учињено.

Осим Ђурђевдана, овом светитељу се чини помен и 16. новембра – на Ђурђиц, дан преноса моштију у цркву у Лидији, Георгијевом родном мјесту.

На иконама Свети Ђорђе се представља у војводској одежди на коњу /Ђурђевдан/ или стојећи /Ђурђиц/, како убија аждају, са женским ликом у позадини.

Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја, који се разликују по садржини од региона до региона.