Послије Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи.

Мјесто Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено мјесто – Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, чак и иноверни, разумјели.

Три хиљаде људи на овај дан повјеровало је проповеди апостола и крстило се.

Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове.

Како су на празник Педесетнице Јевреји, значи и апостоли у ону Педесетницу, украшавали своје куће грањем, цвијећем и травом подсјећајући се на вријеме кад су послије ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа, и данас се на празник Силаска Светог Духа на апостоле православне цркве испуњавају травом и цвијећем од кога се плету венчићи.

Народна вјеровања

Народна вјеровања на овај дан су различита у различитим крајевима Србије, међутим има неких која се „поклапају“.

На други дан Духова нипошто ништа у кући не смије да се обавља од тежих послова, нити са иглом, јер се овакво понашање сматра непоштовањем апостола и светаца и не обраћањем пажње на њихове ријечи.

У Западној Србији, пак, обичај је да се на овај дан укућани сјете преминулих у тој години и приреде им симболичну трпезу како би сачували дом од злих сила! Обичај је и да се на самој хумци послужује храна (панаија) за душу умрлог.