Српска православна црква и њени вјерници данас славе сабор светих славних и свехвалних Апостола. Павловдан је празник посвећен Светом апостолу Павлу и вјерници га прослављају данас.

Свети апостол Павле рођен је као Јеврејин, а постао је хришћански апостол, светитељ, проповједник и књижевник. Аутор је 14 књига и посланица Новога Завјета.

Рођен је у Тарсу у јеврејској породици Венијаминовог племена. Најприје се звао Савле, учио се код Гамалила и био фарисеј и прогонитељ првих хришћана који су такође били јеврејског поријекла. Када се чудесно обратио у хришћанску вјеру постао је апостол и ватрени поборник и проповједник Јеванђеља, од граница Арабије до Шпаније.

Посјечен је у Риму у вријеме цара Нерона као и апостол Петар.

У Светом писму спомиње се у причи о каменовању ђакона Стефана. У самом каменовању, није учествовао, али га је одобравао. Из необуздане мржње према новој вјери, тражио је од јеврејских духовних власти да у Дамаску проналазе и хватају њене приврженике и бацају их у тамницу. На путу за Дамаск, послије чудесног божанског чина, доживио је обраћање и тада се крстио и постао хришћанин. У Дамаску и Арабијској пустињи, Св. Павле је провео три године.

Пострадао је мученички, 67. године. Посјечен је мачем као римски грађанин.

Вјеровања и обичаји
Иако данас није црвено слово, у неким крајевима се овај празник поштује као и Петровдан и не ради се ништа у пољу.

Такође, домаћице се уздржавају од кућних послова као што су прање веша и чишћење.

На Павловдан се наставља лијеп обичај даривања драгих људи јабукама, а на трпези посебно мјесто заузима колач од јабука који се назива “петровача”.