Како је одлучношћу једног сељака 86 српских хероја савладало 2.000 непријатељских војника

Борба у Првом свјетском рату често је била неравноправна, али беспоштедна. Тако се десило да 86 српских хероја опасани бомбама крену на далеко бројније противнике, али из борбе изађу као вјечити хероји који су за слободу учинили све.

Многе историјске биљешке о части и надљудској борби војника у Првом свјетском рату говоре о великим херојским подвизима којима су прибјегавали како би се суочили са непријатељским офанзивама.

Таква је и ова прича која велича храброст једног сељака, Михаила Миловановића из Шилова код Медвеђе, који је одлучно кренуо са 86 војника на вишеструко бројније аустроугарске снаге. Он је због овог чина награђен Карађорђевом звијездом са мачевима, објавила Српска научна ТВ.

Српски Трећи пук са дивизијском артиљеријом је био опкољен код Великог Поповића од стране цијелог корпуса непријатељске војске. Више од две хиљаде аустроугарских војника било је спремно да крене у јуриш.

Нигде излаза. Српски официри беху узнемирени. Командант српске војске пуковник Павловић прилази јунаку ове приче и каже му:

– Михаило, спашавај нас!

– Шта имамо од муниције, команданте?

– Имамо само девет товара бомби.

Миловановић почиње да пуни џепове и опасаче бомбама. Укупно четрнаест их је ставио око себе. Размишља… Тензија расте, јер минути су у питању… Рачуна нешто и констатује у себи: „значи да цијели товар бомби може да се подијели на 86 војника“.

Позива добровољце. Сви скачу! Одваја 86 хероја, дијели им бомбе и каже:

– Ноћас нам ваља или изгинути сви до једнога или побиједити.

Херој ове приче прави план напада, договарају се међусобно и распоређује их на различите стране. Сви су спремни да у тренутку када он први приђе непријатељу и његова бомба се буде чула, да тек онда крену у јуриш.

Аустроугарска војска је све очекивала али да ће 86 надљудски срчаних дивова, без пушака и пиштоја, већ опасани са по 14 ручних бомби да се створе као духови из мрака, е то никако нису могли ни да замисле. А баш је све тако и било.

Кажу да је бука од детонација била заглушујућа и до Беча се чула. Тијела непријатељских војника која нису летјела у вазух бјежала су колико су их ноге носиле! Са наше стране, остали смо без осморице најхрабријих међу храбрима.

Трећи пук српске војске је био спасен, а витез ове приче из Првог свјетског рата Михаило Миловановић из села Шилова поврх Медвеђе, награђен је Карађорђевом звијездом са мачевима!

Какви дивови, какви јунаци!