Богојављење је један од најљепших наших празника који је обиљежен многим лијепим вјеровањима наших старих. Обиљежава се и пливањем за Часни крст, као и одласком у цркву, гдје би требало искрено да се помолите и узмете Свету водицу.

Велико водоосвећење се врши два пута у години на Kрстовдан (Навечерје Богојављења) и на Богојављење, у коме се сјећамо Kрштења Исуса Христа у ријеци Јордан, у коме Црква види не само прототип умивања гријехова, но и стварно свјећење природне воде погружавањем Бога у тијелу у воду. Том приликом призива се Дух свети који обичну воду претвара у свијету.

Осећена вода је „вода живота“ и као таква конзумира се са великом вјером и може да уради немогуће. Ако вјерујете – чуда ће се и десити. Света вода се може пити или са њом се може шкропити (особа или просторија, предмет и тд.). На тај начин благослов свете воде прелази на нас и у нас.

Вјерник се мора посебно припремити за овај чин испијања воде: пост на Kрстовдан је једна од припрема као и молитва на уснама али и у мислима.

„Господе Боже мој, помилуј ме гријешног!“ , молитва је над молитвама, која може да се изговара у тренуцима испијања свете воде, али најважније је искрено покајање и вјера у моћ свете воде, наводи Курир стил.

Богојављенска вода није кварљива и у кући може стајати колико год хоћете, међутим она неће имати никакву моћ ако је чувате у некој флаши. Kада вам је дан лош из било ког разлога, попијте гутљај воде или се њом умијте. Уз искрену вјеру света вода може само да помогне.

Шта треба да урадиде са Богојављенском водицом од прошле године?

Света Водица, нарочито она Богојављенска (коју народ углавном и носи својим домовима), може се чувати неограничено вријеме. Ма колико је дуго чували, она не губи своју освећујућу благодат. Има у народу породица које Богојављенску водицу чувају по тридесет и више година, с тим што сваке године, од нове водице, када је донесу из цркве, помало додају у флашу у којој држе стару водицу.

Према народном предању и обичају који је Црква прећутно усвојила, те је исти стекао предањску вриједност, уколико се сва количина Богојављенске Водице не утроши побожно у току године, онда се тај остатак, када стигне нова Водица, сипа у бунар, у ријеку или у цвијеће. У сваком случају тамо гдје се неће изложити гажењу и обесвећењу.

Бог се јави – Ваистину се јави!