Устав БиХ је умногоме копија Устава САД. У њега су уграђена и позитивна рјешења која су омогућавала ефикасно функционисање БиХ у оквиру бивше Југославије, пише Милорад Додик, предсједник Републике Српске у ауторском тексту.

Текст преносимо у цијелости:

Прије свега елемент „националног кључа“, који је спречавао доминацију било којег народа над другим.

Аутори Дејтонског споразума, тиме и Устава, имали су у виду специфичност БиХ, њено насљеђе, комплексност односа.

Водили су рачуна да тако уређена БиХ буде довољно комотна за сва три народа и два ентитета.

О свему су водили рачуна, али су превидјели спремност, прије свега, СДА, али и неких других да злоупотријебе и изиграју успостављени оквир.

Никада СДА и њени сателити нису жељели БиХ три равноправа народа и два ентитета, већ земљу у којој би један народ био равноправнији од друга два.

Зато су прво одузели право једном народу да сам бира члана Предсједништва и готово половину постојања дејтонске БиХ један народ је представљао човјек чије се упориште у том народу мјери промилима.

Зато данас говоримо о измјенама Изборног закона, прије свега да бисмо спријечили његову злоупотребу.

Да бисмо одузели право појединима које никада нису ни мали.

Унапређење изборног процеса је нешто што апсолутно није спорно. Говоримо о промјени Устава да бисмо спријечили његово кршење.

Каквог ли апсурда.

Република Српска има мотив да се Устав поштује, да БиХ функционише као земља у којој су Срби, Бошњаци, Хрвати и остали равноправни. У којој се представници народа договарају како да живот учине бољим.

Мотиви неких је да доминирају над другима и да намећу рјешења.

Значи, нису проблем Устав и закони, проблем је у мотивима.