Хрватска историографија већ доста времена кривицу за антисрпске демонстрације у Загребу 1902. покушава свалити на саме Србе тј. на чланак Николе Стојановића „Срби и Хрвати“ (познатији под називом „До истраге ваше или наше“).

Они тврде да су демонстрације биле спонтано исказивање хрватског противљења великосрпској политици. Има ли таква интерпретација икакве реалне основе?

НЕ!

Антисрпске демонстрације 1902. нису биле изоловани случај за који је крива та фамозна великосрпска политика. Антисрпске демонстрације су биле наставак оне политике која траје и данас: великохрватске политике која жели уништити српско присуство. Антисрпске демонстрације су избиле и 1895, а повод је било истицање српских застава на српским црквама и општинама. Јован Пачу је овако писао о тим догађајима: „Дивљи нападаји на српску заставу и на српску цркву од стране Хрвата трајали су тако рећи пуна два дана. Свештенство су нам, којег је било са свих страна, јавно нападали, називајући их влашким свињама. То је изгледало, као кад види човјек стоку разуздану; тако изгледаху Хрвати према нама Србима, и за то је опет полиција гледала кроз прсте. (…)“

Напади на Србе су се десили и 1899. приликом прославе 50 година стваралаштва Ј.Ј. Змаја, подсјећа портал Историја Срба.

Франковци су ово искористили и подигли хајку на Србе. На крају је бан Куен-Хедервари морао послати 2 чете војника да помогну градским чуварима да смире ствар.

Поново антисрпске испаде имамо и 1900. када су франковци узвикивали: „Апцуг Власи, апцуг петиције!“. Гдје су тада били Србобрани и истраге? Како се то оправдава? Па не може се, јер ни за те демонстрације, а ни за оне из 1902. не могу се оптужити Срби, како то многи данас желе учинити.