16/08/2021
предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић
Око 400.000 лица српске националности полажу права на земљу у Федерацији БиХ, а највећа опасност за њих је члан 58 Закона о стварним правима ФБиХ – ако се Србин не појављује и не указује да је земља његова, а Бошњак или Хрват користи српску земљу, протеком рока од 20 година Бошњак или Хрват има право стећи власништво над земљом, упозорава предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић.
„Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ позива све Србе који имају земљу у Федерацији да се јаве у Канцеларије за стручну правну помоћ. Канцеларије су у служби бесплатне помоћи грађанима у оквиру РУГИПП-а у подручним јединицама Бањалука, Бијељина, Мркоњић Град, Невесиње, Источно Сарајево, Зворник“, апелује Радановић.
Осим канцеларијама, наводи он, сви грађани се могу јавити у било коју подручну јединицу РУГИПП-а, оставити податке и биће контактирани од правника који се баве заштитом имовинских права лица из ФБиХ.
Радановић подсјећа да је 2014. године почела хармонизација земљишних књига и катастара у ФБиХ, која је, као и Хрватска, задржала дуалну евиденцију некретнина.
Према његовим ријечима, евиденција посједа води се у катастру у којем се воде посједници, а друга евиденција јесте евиденција земљишних књига која се води у општинским судовима у Федерацији.
„Проблем федералне хармонизације је нетранспарентност процеса. Наиме, приликом успостављања и замјене земљишних књига у ФБиХ објављује се оглас у службеном листу Федерације и оглас у два дневна листа, један дневни лист из Сарајева други дневни лист из Мостара“, појашњава Радановић за Срну.
Иако, истиче он, Закон о земљишним књигама ФБиХ у члану 71 прописује да ће суд обавијестити све њему познате особе које имају правни интерес на некретнинама, и обавезу да обавјештење садржи ознаку предметне некретнине и формулацију планираног уписа, никад нико није добио писмени позив.
Радановић наводи да Република Српска спроводи поступак успоставе јединственог катастра.
„До сада је Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове /РУГИПП/ утрошила више од осам милиона КМ на трошкове поште да би сваког посједника или власника писаним путем позвала да дође да учествује у поступку. Истовремено, ФБиХ је на писмено позивање утрошила 0,00 КМ“, наглашава предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.
Радановић додаје да федерални судови само објаве најаву успостављања у службеном листу и дневним новинама, и ништа више.
„Бошњаци и Хрвати блокирају рјешавање статусних права Срба. Проблем је јер Срба у ФБиХ има свега око 45.000, а 1991. године живјело их је 541.000. Сада имамо око 400.000 лица српске националности који и даље полажу права на земљу у Федерацији“, презицира он.
Према његовим ријечима, дио власника српске земље је умро, а иза њих су остала минимално два насљедника.
„Дио њих је дјелимично продао своју имовину, продали су кућу и окућницу поред пута, а остатак имања је остао у власништву или посједу Срба. Површина у километрима квадратним територије која се штити путем рада Канцеларија за стручну правну помоћ је 8.408 километара квадратних територије садашње Федерације, а то је површина насеља која су већински била насељена Србима. Поређења ради, то је српска земља у ФБиХ површине као територија осам градова Бањалука, или два града Београда“, наглашава Радановић.
Постоји велики број насеља, додаје он, гдје су Срби чинили мање од 50 одсто становништа и то није у површини од 8.408 километара квадратних, то је додатна површина.
Радановић наводи да је имовина углавном остала у власништву Срба, и није продата, а ако би минимална цијена једног квадратног метра износила само два евра, то је вриједност око 16 милијарди евра.
„Највећа опасност за Србе власнике земље у Федерацији је члан 58 Закона о стварним правима ФБиХ. Опасност да садашњи држаоци непокретности стекну непокретности у својину одржајем, уколико се власник не појављује и не штити своја права. Шта то конкретно значи? Ако се Србин не појављује и не указује да је земља његова, а Бошњак или Хрват користи српску земљу, протеком рока од 20 година Бошњак или Хрват има право стећи власништво над земљом“, појашњава Радановић.
Он сматра да је овдје небитно ко је које нације, али је јасно да Бошњаци и Хрвати масовно користе српску земљу ради овчарења и напасања стоке или кошења траве.
У ФБиХ је успостављена и води се евиденција некретнина у оквиру 1.864 катастарских општина, у укупно 79 општина, које су у саставу 10 кантона.
Према кантонима, у Унско-Санском кантону је евидентирано 330 катастарских општина, у Зеничко-добојском кантону је у употреби евиденција за 328 катастарских општина, у Тузланском кантону 293 катастарске општине, у Средњо-босанском кантону је у употреби евиденција за 201 катастарску општину, а у Посавском кантону је у употреби евиденција за 31 катастарску општину.
У Кантону Сарајево је у употреби евиденција за 133 катастарске општине, у Босанско-подрињском кантону је у употреби евиденција за 38 катастарских општина, у Ливањском кантону је у употреби евиденција за 123 катастарске општине, у Херцеговачко-неретванском кантону је у употреби евиденција за 285 катастарских општина, док је у Западно-херцеговачком кантону у употреби евиденција за 102 катастарске општине.
Извор: Срна
15/02/2025