Загребачки надбискуп Алојзије Степинац био је посредник између нацистичких шпијуна и Ватикана, а нацистички агенти су том вјерском представнику плаћали како би дошли до папе, указује сведочанство које је открио проф. др Славенко Терзић у Руском државном војном архиву у Москви.

Загребачки надбискуп Алојзије Степинац

По изјави коју је исљедницима совјетског Народног комесаријата унутрашњих послова (НКВД) дао заробљени СС мајор др Карл Нојхаус, Степинац је 1941. за 270.000 рајхсмарака омогућио агенту немачке Тајне државне полиције (СД) Францу Хегеру да дође до папе Пија Дванаестог, зближи се са њим и утиче на одлуке Свете столице.

„Ово сведочење представља Степинца као кључног човека за продор СД у срце Ватикана“, каже проф. др Терзић.

„Остаје отворено питање да ли је Нојхаусово сведочење било потпуно и поуздано. Наиме, према његовој тврдњи, Степинац није знао да је Хегер агент СД, јер му се представио као пословни човек. Знајући за изузетну обавјештеност и проницљивост Степинца, то објашњење није лако прихватити“, додаје Терзић, објавиле су Новости.

Нојхаус је био високи функционер Националсоцијалистичке партије, а од 1942. је радио у Главној канцеларији Рајха за безбједност, као шеф одсјека за цркве у Првој оперативној управи Тајне државне полиције. У изјави датој НКВД, 1945ј, он тврди да је сарадња СД и Степинца започела 1941. године: „Агентурни рад Франца Хегера заснивао се углавном на његовој тјесној сарадњи са поглаваром католичке цркве у Хрватској, надбискупом Степинцем. Ту везу је организовао СД када је постало познато да је надбискупу неопходан новац“, стоји у свједочењу.

Осим тога, Нојхаус наводи да се агент Хегер представио Степинцу као велетрговац др Шмит и позајмио му 270.000 рајхсмарака, а овај му је заузврат препустио посао организовања комерцијалних ходочашћа у цркву у Марији Бистрици, гдје се налазе, по католичком веровању, чудотворне иконе.

Сарадња је кулминирала када је Степинац написао писмене препоруке Хегеру и послао га код папе Пија Дванаестог. Шпијун пун пара и папа су се веома зближили, каже Нојхаус.

„Агент је успео да задобије повјерење папе и његових најближих сарадника, државног секретара Маљонеа и кардинала Монтинија“.

Његова изјава је историчарима занимљива прије свега као свједочанство о мрежи тајних ватиканских веза.

„Ватикан увијек функционише на много канала па није искључено да је користио везу са СД преко Степинца, мада би то требало проверити“, каже академик Љубодраг Димић, историчар.

„Папа Пије Дванаести био је отворени германофил, али Степинац није. Он је био фанатични кроатофил који је безрезервно подржавао НДХ од првог до задњег дана. Упркос мноштву доказа за учешће у геноциду над Србима, њему је послије рата суђено за мање преступе и добио је временску казну, од које је већи дио провео у кућном притвору. Непрестано је примао посјете и функционисао преко цркве на много канала одражавајући везе са Западом, коме је Ватикан постао савезник у крсташком рату против СССР“, каже историчар Димић.

Степинац је Србе називао највећом опасношћу за Хрватску и подржавао је њихово масовно убијање, покатоличавање и депортацију, каже академик Љубодраг Димић.

„Геноцид над Србима је осмислила Католичка црква, а Степинац је прижељкивао да тај прљав посао обави неко други. Хитлеров посланик Каше је на суђењу свједочио како му је Степинац отворено сугерисао да Њемци насилно иселе 240.000 Срба из Славоније. Степинац је био директно одговоран и за учешће више од 1.000 католичких свештеника у геноциду над Србима“, тврди Димић.