13/09/2021
Предатор
Војска Републике Српске је у свом саставу од јединица ПВО имала 155. ракетну бригаду ПВО која је била задужена за ПВО територије, а у оквиру бригада копнене војске (КоВ), свака бригада је имала ПВО јединицу која је била задужена за трупну ПВО.
Системи ракетне ПВО били су организовани у 155. ракетни пук који је био наоружан са три дивизиона РС С-75М Волхов и једним дивизионом СА-75Мк Двина (према другим изворима само четири дивизиона Волхов). Поред тога ПВО је располагала и са одређеним бројем самоходних РС кратког домета 9К35 Стрела-10 и 9К31 Стрела-1, већим бројем лакопреносних ракетних система 9К32М Стрела-2М, 9К310 Игла-1, као и већим бројем противавионских топова калибра 20, 30 и 40 мм. Највриједнији систем ПВО у наоружању ВРС био је РС 2К12М 59Куб-М. ПВО ВРС је располагала са три батерије овог система. Новом организацијом В и ПВО одлучено је да 155. ракетни пук, прерасте у 155. ракетну бригаду ПВО (155. рбр ПВО). Командно мјесто бригаде се налазило у касарни „Крајишких бригада“ у Залужанима. Бригада је имала у свом саставу три ракетна дивизиона са ракетама Волхов, један дивизион са ракетама Двина, три батерије са ракетама Куб, ракетно-технички дивизион (ртд), 84. лаки артиљеријски ракетни пук (84. ларп) са ракетама кратког домета Стрела-2М, Игла-1, Стрела-1, Стрела-10 и противавионским топовима калибра 20, 30 и 40 мм. Због насталих потреба 17. фебруара 1994. године формираће се и 172. средњи самоходни ракетни пук ПВО (172. ссрп), који ће у свом саставу објединити три самоходне ракетне батерије са ракетама Куб (које ће до тог времена самостално дјеловати), а чије командно мјесто (КМ) ће се налазити у Сокоцу.
ПВО ВРС територије и трупа приписује се обарање сљедећих ваздухоплова: три авиона МиГ-21Бис РВ Хрватске, два хеликоптера Ми-8МТВ-1 муслиманске АБиХ и један авион Ан-26 АБиХ, један британски ловац Sea Harrier FRS Mk.1, један ловац РВ САД Ф-16Ц, један јуришник РВ Француске Mirage-2000K-1, три БПЛ Предатор. Оштећено је још неколико ваздухоплова међу којима један француски морнарички јуришник Etendard IVP, један хеликоптер РВ Хрватске Ми-24В. За још један Ми-24В РВ Хрватске који је „пао“, разлог наводног пада није јасан. У званичним документима наводи се податак да је пао због лома узгона, док посада хеликоптера тврди да су оборени ватром са земље.
Предатор је америчка беспилотна летјелица (БПЛ), оперативно је користи ЦИА и неколико ратних ваздухопловстава западних земаља. У раним деведесетим годинама прошлог вијека, ова је летјелица била намијењена само за извиђање са гледањем унапријед, у смјеру лета, помоћу камера и других сензора, али су касније на њу интегрисане двије носеће линије за двије ракете или за друго алтернативно наоружање. Због смјештаја сензора (очију) у чеоном дијелу трупа, мотор јој је уграђен назад, са потисном елисом. Предаторов систем је првобитно обиљежен као RQ-1 Предатор. гдје је „R“ америчка војна ознака за извиђача, а „Q“ се односи на систем беспилотне летилице. Број 1 означава први у низу система летилица изграђених као беспилотне извиђачке. Систем у предсеријској производњи, означен је као RQ-1А, док RQ-1B (не треба мјешати са RQ-1 Предатор B, који је постао RQ-9 Riper) означава серијску конфигурацију производње. То су појединачне ознаке система. Стандардне летилице, биле су означене са РQ-1К у предсерији, и RQ-1L за серијски стандард. У 2002. години америчко ратно ваздухопловство званично је промијенили назив у МQ-1 („М“ означава више улога), што одражава и напредак примјене наоружане летилице.
Први лет БПЛ RQ-1 Предатор имала је јула 1994. године. Своју премијеру имаће годину дана касније изнад Републике Српске. RQ-1 Предатор је основна варијанта, са намјеном извиђача, код које је RQ-1А, из предсеријске производње. Први серијски производи имају ознаку RQ-1B. Касније партије производње имају ознаку, изведену од RQ-1L и RQ-1К. Након увођења у оперативну употребу варијанте МQ-1, америчко ваздухопловство почело је да конвертује све дотадашње летилице RQ-1, на овај стандард. На крају су све летилице RQ-1 конвертоване у стандард МQ-1, до 2005. године.
Летилица је оперативно и борбено коришћена у ваздушном простору Југославије (БиХ и Србија), Авганистана, Пакистана, Јемена, Ирака, Ирана, Либије, Сомалије и САД. БПЛ Предатор може да дејствује на циљу удаљеном и до 740 км од мјеста полијетања (тактички радијус), може да крстарити изнад жељене локације у трајању и до 24 часа и да се врати у базу. Укупно је произведено 360 ових основних варијанти летилица, од којих 285 RQ-1 и 75 МQ-1. Произведено је до октобра 2007. године, 104 примерка летилица МQ-9, за остале варијанте и за касније вријеме нема података. Предатор је пројектован са лако растављивих шест склопова, који се једноставно пакују у контејнер за транспорт. Контејнери, са склоповима предатора, транспортују се авионом Локид Ц-130 Херкулес, на било коју локацију земаљске кугле. На тај начин, летилице могу брзо бити пребазиране на велике удаљености, склопљене и оперативне.
Од 2001. године, МQ-1 Предатор, постао је примарна беспилотна летјелица, за офанзивна дејства америчког ваздухопловства и Централне обавештајне агенције, у Авганистану и Пакистану. Због борбене користи, класификација и начин борбене употребе ове летилице се држе као повјерљиви подаци. Остварени почетни борбени резултати, били су основа за њен даљи развој у ефикаснијег насљедника МQ-9 Рипера, моћног борца, у и из ваздушног простора, на нивоу ефикасности авиона са људском посадом.
Циљ је да се широм свијета размјесте ескадриле, са беспилотним летилицама Предатор и са одговарајућим особљем, у намјени тактичке подршке војним операцијама или другим специфичним задацима америчке војске и безбедносних агенција, а и у цивилним активностима и службама.
Предатори су били распоређени у састав 11, 15. и 17. извиђачког сквадрона РВ САД, у бази Индиас Спрингс. Први прекоморски распоред БПЛ Предатор извршен је на Балкану, од јула до новембра 1995. године, под називом Номадско бдијење (енг. Nomad Vigil). Над нашим небом Американци су премијерно употријебили беспилотне летјелице RQ1 Предатор, јула 1995. године. Првобитно, оне су требале да базирају на хрватском острву Крк, али су медији у Хрватској увелико писали о њиховом базирању у Хрватској, те су Американци одлучили да се они дислоцирају у Албанију. У ваздухопловној базу Гјадер у Албанији су допремљена укупно четири „предатора“, који су имали задатак снимања положаја ВРС и укупне ситуације на терену. Током операције извиђања положаја ВРС, Американци су првобитно прећуткивали, а касније и признали губитак две БПЛ.
Прво обарање RQ-1 догодио се изнад мјеста Крепшић недалеко од Брчког 11. августа 1995. године. Обарање је извршила ПВО батерија 11. Дубичке лаке пјешадијске бригаде ВРС. Том приликом настале су и фотографије које је урадио обавештајно-безбједносни орган бригаде, као доказ о првом обореном „предатору“. Већ 14. августа 1995. године у истој зони Американци губе и други „предатор“. Као разлог губитка Американци наводе квар на мотору, због чега су га морали уништити самоликвидацијом, иако се не искључује ни ватрено дјеловање ПВО са земље.
Трећи Предатор изгубљен је у близини Невесиња 5. септембра 1995. године. Овај пут ефикасна је била ПВО батерија 8. Херцеговачке моторизоване бригаде ВРС. Обарање „предатора“ је уредно снимљен те постоји и видео снимак његовог пада код Невесиња.
Постоји конфузија у подацима о датумима обарања прва два „предатора“, али је то касније кориговано у америчким извјештајима, док се прећуткује обарање од 5. септембра, иако постоји снимак и материјални доказ. Наиме, тадашњи директор Музеј ЈРВ у Београду, кога млађи познаници зову чика Воја, кривац је што су се остаци оборених „предатора“ из Крепшића и Невесиња нашли у Музеју. Дијелови тих „предатора“, као и дијелови „предатора“ које је оборила ПВО ВЈ током НАТО агресије 1999. године, послужили су као извор дијелова за експонат који се налази изложен у Музеју. Још увек се у депоу Музеја могу видети дијелови „предатора“ који су оборени 1995. године, а које је оборила ПВО ВРС. Они чекају боља времена, како би угледали свјетлост дана и били приказани јавности.
Током НАТО агресије на СРЈ 1999. године, ПВО ВЈ успјела је да обори три „предатора“, од којих су Американци такође признали губитак два. А трећи?
26/07/2024
