НОВОСТИ

Богаство у документима из којих настају велика дјела

29/06/2021

У Андрићграду је отворена изложба “Србија и Срби – трајање и памћење” коју је приредио Државни архив Србије, а чију поставку чини избор докумената која свједоче о најзначајнијим догађајима из историје Србије и српског народа од 14. до 20. вијека.

 

изложба "Србија и Срби - трајање и памћење"

изложба “Србија и Срби – трајање и памћење”

 

Отварајући ову поставку у Галерији “Петар Лубарда” у Андрићевом институту Емир Кустурица је истакао да је изложба поводом Видовдана компилацијска и један од израза који Државни архив Србије може да покаже богатство у документима и оним што је, како је рекао Иво Андрић, задуживао нашу историју.

Мирослав Перишић, један од аутора изложбе, рекао је да су архиви установе у које кад се год уђе увијек излази са неким сазнањем.

“Све ово што видимо на зидовима ове богате галерије и у витринама Архивама Србије нису папири, него животи људи. Веома често користим ову мисао када желим да нагласим значај архивских докумената. Књижевници кажу то су хартије прошлости, а умјетници су инспирисани оним што се налази у архивској грађи и сазнају из ње, па настају велика дјела”, рекао је Перишић током отварања изложбе којем је присуствовао и српски члан и предсједавајући Предсједсједништва БиХ Милорад Додик.

Он навео да државници за архив кажу да је један од стубова државности, додајући да су архивска документа претпоставка да би постојала историјска наука и научна историјографија.

“Научна исторографија је претпоставка да би постојала историјска свијест. Историјска свијест је саставни дио друштвене свијести. У неком повратном дејству када све сагледамо дођемо до свијести о значају документа”, навео је Перишић.

Према његовим ријечима, архиви су чувари памћења и као централна тема излижбе Србија и Срби посматрано у односу два појма – од којих је један трајање, односно српска историја и Срби континуирано, а други – памћење које је дисконтинуирано, испресијецано и избраздано.

“Култура је савјест једног друштва или би то трабло да буде. Ово гђе се ми налазимо у Андрићграду и Андрићевом институту је савјест друштва и Срба у цјелини. Архиви су, осим што су чувари памћења, и извори сазнања. Документа нису реликвије, него живи документи са садржајима што не настају сами од себе него је нешто претходило”, рекао је Перишић, додајући да је то доказ да постојимо као држава, народ и појединци.

Архиве, како је рекао Перишић, садрже и свједочанства о злочинима, жртвама и великим културним достигнућима.

На изложби, чији су аутори, осим Перишића, Јелица Рељић и Александар Марковић, представљен је и историјат Срба у Трсту, а изложена су поједина документа из историје Срба у Дубровнику.

Поставка обухвата документа о историји Срба у различитим епохама – из историје српске средњовјековне државе, у периоду под османском влашћу, затим у борби за ослобођење, обнову и изградњу српске државе, стицању пуне независности, као и судбини српског народа у два свјетска рата.

Уводни дио изложбе чини текст Иве Андрића о значају архива и архивских докумената.

Изложба је постављена је у оквиру традиционалног обележавања Видовдана.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести