Вук Гргуревић Бранковић, познат као „Змај Огњени Вук“, био је српски деспот (1471-1485). У питању је син слијепог Гргура Бранковића, сина деспота Ђурађа Смедеревца и праунук чувеног Вука Бранковића, учесника Косовске битке 1389. године.

Вук Гргуревић Бранковић, познат као „Змај Огњени Вук“

Као српски деспот покушавао је да у играма између Турака и Мађара обезбиједи опстанак српске деспотовине у доба великих турских освајања. У савезништву са мађарским краљем Матијом Корвином (1458–1490) постао је заповједник српских чета у Срему и околини.

Добио је због војничких заслуга од краља Матије 1469. године град Бијелу Стијену и дистрикт Тотушевину у Славонији и од тада Срби имају значајно присуство у Славонији. Именован је за деспота Србије 1471. године и добио је велике посједе на подручју данашњег Срема, Барање, Славоније, Бачке, Баната, који су некад били својина деспота Ђурађа: Купиник (Купиново), Сланкамен, Беркасово, Бечкерек (Петровград), Бијелу Стијену и друге.

По предању, основао је фрушкогорски манастир Гргетег и изградио цркву Светог Николе у Сланкамену на Дунаву. Као деспот, Вук се посебно прославио 1476. године, проваливши у Сребреницу и борећи се испод Шапца и Смедерева.

Године 1479. заповиједа српском коњицом у Боју код Кењермеза. Храбрим нападом на турски центар мађарска и српска коњица су разбиле турску војску и натјерале је на повлачење. Ова битка сузбила је турске нападе на Мађарску за неколико наредних година.

Веома храбар и пожртвован, Вук је стекао велики углед, који најбоље показује његово, у народу познато име, Змај Огњени Вук.

Нарочито је чувен његов смио поход 1480. године на Сарајево. Ратовао је са успјехом против Турака по Подрињу и Поморављу и 1481. године довео одатле, из околине Крушевца, око 50.000 људи, који су насељени око Темишвара. У сталној борби с Турцима, након борбе на ријеци Уни, деспот је умро 16. априла 1485. године.