20/07/2021
Вук Гргуревић Бранковић, познат као „Змај Огњени Вук“
Добио је због војничких заслуга од краља Матије 1469. године град Бијелу Стијену и дистрикт Тотушевину у Славонији и од тада Срби имају значајно присуство у Славонији. Именован је за деспота Србије 1471. године и добио је велике посједе на подручју данашњег Срема, Барање, Славоније, Бачке, Баната, који су некад били својина деспота Ђурађа: Купиник (Купиново), Сланкамен, Беркасово, Бечкерек (Петровград), Бијелу Стијену и друге.
По предању, основао је фрушкогорски манастир Гргетег и изградио цркву Светог Николе у Сланкамену на Дунаву. Као деспот, Вук се посебно прославио 1476. године, проваливши у Сребреницу и борећи се испод Шапца и Смедерева.
Године 1479. заповиједа српском коњицом у Боју код Кењермеза. Храбрим нападом на турски центар мађарска и српска коњица су разбиле турску војску и натјерале је на повлачење. Ова битка сузбила је турске нападе на Мађарску за неколико наредних година.
Веома храбар и пожртвован, Вук је стекао велики углед, који најбоље показује његово, у народу познато име, Змај Огњени Вук.
Нарочито је чувен његов смио поход 1480. године на Сарајево. Ратовао је са успјехом против Турака по Подрињу и Поморављу и 1481. године довео одатле, из околине Крушевца, око 50.000 људи, који су насељени око Темишвара. У сталној борби с Турцима, након борбе на ријеци Уни, деспот је умро 16. априла 1485. године.
15/02/2025