Добровољци СРС су 1991. године дошли у Борово Село да штите српске цивиле због немира који су у том дијелу СФРЈ избијали од доласка режима Фрање Туђмана. Ситуација у селу је била опуштена послије потписивања примирја, а онда су хрватски полицајци у више аутобуса упали у Борово Село и одмах отворили ватру.

На стотине хрватских полицајаца напало српско село

Први погинули је Војислав Милић, добровољац гарде Душана силног (касније „Белих орлова”), из околине Ваљева. Њега су добровољци СРС затекли мртвог без оружја. Тада се 16 добровољаца СРС, тзв. „шешељеваца“ дохватило оружја и (уз помоћ мјештана од којих су неки имали оружје) побједило више од стотину хрватских полицајаца. Лидер СРС Војислав Шешељ касније је у Хагу изјавио да је поносан на њих и да су јунаци, наводи портал „Србија данас“.

Око три сата поподне стигло је седам оклопних транспортера 12. бригаде Југословенске народне армије (у том тренутку једине регуларне војне силе на простору СФРЈ) из Осијека, с циљем да заштите нападнуте српске мјештане Борова Села. Наоружани Срби су без отпора пропустили транспортере ЈНА, која је направила тампон зону између наоружаних српских цивила и хрватских полицајаца. Доласком ЈНА обустављена је ватра и наступили су преговори у којима је припадницима МУП-а Републике Хрватске дозвољено да у транспортерима ЈНА из Борова села изнесу тијела дванаест погинулих колега, али им није дозвољено да спроведу истрагу у селу.

Тако је ЈНА успјела да спаси далеко бројније хрватске полицајце од 16 „шешељеваца“ који су тог 2. маја 1991. године одбранили српске цивиле у Борову Селу.